Imajući ovo u vidu komntarišem  dvije  teme  od  kojih  jedna  izgleda aktuelno, a  druga  više nije  na  čekanju,  rušenje  objekata   SPS   u Montenegru  već   je   počelo:

OSTAVKA

1. Kažu da je Predsjednik Vlade gosp. Višković prije neki dan ponudio ostavku članu Predsjedništva BiH gosp.Dodiku tj. Predsjedniku  svoje  stranke  SNSD –  jer želi da  preuzme  odgovornost  za  sve propuste  koji su se desili za vrijeme korone. Međutim   slušam Viškovića  kako kaže da ga nije briga da li je novac za  šatore vraćen. Ne mogu čudom da se  načudim.  Čini  se kao da se čovjek  više ne kontroliše ponavljajući da on ništa ni o čemu ne zna. Činjenica je da je javno, s puno energije, govorio  u doba korone i   kasnije, da je on lično odgovoran za sve akcije iz pomenutog vremena, pa i za čuvene  „šatorske bolnice,“ da je spreman da za sve odgovara, budući da je bio predsjednik vladinog  štaba za vanredne situacije. Dapače, izjavljivao je da bi, kad bi trebalo, sve činio ponovo !   

Ne upuštam se u opise propusta, ima ko to  treba da „prebere“, ako  prebere  -  niti  u  odluke SNSD a – koji svoje probleme rješava na svoj način, u svom krugu, čuvajući  svoje ljude maksimalno (slučaj Košarac i drugi),  vjerujući  čak  i onima  koji su u stranku  došli  kao  preletači (dugogodišnji  članovi  su obični, a ovi  drugi su dragocjeni).

U  nekom  normalnom poimanju stvari, koje nije ni političko, ni analitičko – nego čisto moralno, ljudsko,  ostavka se,  ako se daje ozbiljno, podnosi neopozivo. Nedavno smo imali primjer neopozive ostavke, ministra sigurnosti  gosp. Radončića. Čovjek istupio i iznio svoje razloge, koje ne komentarišem. Takođe smo imali prilike da čujemo zašto i kako su podnijele  ostavke one dame na vodećim mjestima u Evropi. Nisu spomenuti muški davaoci ostavki, nije valjda da ih nema !

Slučaj našeg prvog čovjeka  Vlade  meni  nije jasan,  mada u  politici  mnoge  stvari i nisu jasne običnom čovjeku. Ali, valjda ima u Vladi  ljudi koji  bi  mogli  „sutri dan“  odmijeniti  danas već potpuno neuvjerljivog Viškovića, u suštini skromnog i,  kako izgleda poštenog   „na neki način“, čovjeka,  (njegova gotovo stalna poštapalica).  Ali, odluka  naravno ne  zavisi  od toga  koliko  je  ON  sposoban da se nosi  s poslom koji radi, nego od toga  šta  rukovodstvo SNSD  u ovome trenutku procjenjuje. Stoga  i  ponuđena ostavka jeste  samo simbolična, da se čini da i mi znamo šta je institucija ostavke - a radi se o poznatom  političkom manevru  - kupovini  vremena.

Vrijeme  je međutim,  prestalo  da   igra  značajnu  ulogu u životu običnog čovjeka,  koga politika praktično skoro pa i ne zanima, bez obzira na živu političku predizbornu aktivnost. Živi  se dan  za dan, carpe diem... Malo li je da se dobije minimalac i vaučer, i u  to ime srećan godišnji  odmor penzionerima i  radnicima .

CRNA GORA,  „OPUS DEI„ Dr. Smila Avramov

2. Ideja  o uništenju  SPC  u Crnoj  Gori  je   izvučena iz  arhiva prošlosti.  Dakle, nije nova,   zato što je to tema koja se godinama krije,  otkriva je  Milo i njegov establišment baš  sada, a  kriju kao  zmija  noge  da  je  od  davnih  šezdesetih  godina, ali  i mnogo, mnogo prije,  postavljen  zadatak od strane Vatikana i Zapada da se  Srpska  Pravoslavna Crkva razori, vijekovima nepokorena, mada pod strašnim udarima Rima. Dovoljna je rečenica da  će se učiniti sve   „da  dva Hristova  plućna krila  dišu zajedno“  (Papa  Jovan Pavle II, knjiiga  Dr. Smilje  Avramov  „Opus Dei“ ), drugim riječima dezintegrisanja SPC -a u  hrvatsku, crnogorsku i makedonsku  crkvu  -  a onda  sve pod  jedan vatikanski kišobran. To je  protežirao svim silama pomenuti Papa,  neprikosnoveni rimokatolički vođa  zapadnih zemalja, uključiv i  SAD,  fanatični poljski patriota, osnivač  i  priložnik  čuvenog   „OPUS DEI“, njegovih   biskupa,  zakletih  da  će  sastaviti  Zapad  i  Istok u jednoj   vjeri  - katoličkoj !  

Papa Vojtila je,  suvereno,  sve do smrti bio najvažniji  igrač u razaranju SSR-a, surovom  razaranju Jugoslavije od strane  Zapada, dakle u  rušenju komunizma,  ali  i presudan  u   saglasnosti   za  bombardovanje  Jugoslavije, i   Republike Srpske, jednom riječju –  bio je  lik  koji  je  vukao  konce  u događajima,  koji  su tih  godina uzdrmali  Evropu i svijet.  Ni jedna važna politička odluka u svijetu nije donesena, a da je nije potvrdio Papa. Postavlja se logično  pitanje današnjeg  uticaja  Vatikana  na tok  dogadjaja u Evropi, ali i šire?!  Sva je prilika da je tako i danas.

Treba  pročitati  knjiigu uvažene  Dr. Smilje Avramov, „OPUS DEI“  čije poznavanje istorije i pravničku  stručnost  nisu  mogli ugroziti ni njeni savremnici, koju su citirali književnici  i  istoričari  izvan  Srbije i  Jugoslavije,  koju ne mogu  ugroziti  ni  oni   koji  su  juče postali doktori  nauka,  novi  srpski „prosvetitelji“, koji  zdušno, svaki na svojoj  značajnoj poziciji, bilo u Srbiji, ili negdje van nje, na  poziciji, što višoj to bolje „tiho dobronamjerono i  radosno, riječi  iz  „Opus Dei“   objašnjavaju, pogotovo kad su na pozicijama da mogu tumačiti srpsku  istoriju na svoj način, blatiti  kulturu i  obrazovanje  posebno - i  pisati  kakva je  Srbija bezvezna,  mračna, Istoku okrenuta zemlja, sa  Crkvom  koja  je vuče unazad ...

Oni  d a n a s  ostvaruju  ideje „OPUS DEI“,   rugajući   se  srpskim nacionalistima  i  svima  onima koji nisu dio šeme blaćenja svega što ima predznak nečega što oni zovu „preživjelom srpskom prošlošću“, preživjelim  književnicima i  temama o kojima su  pisali temama koje više nisu važne, jer nisu u skladu sa postavljenim pravilima tj. ovom epohom. Danas  se treba  ponašati i  živjeti drugačije. Pitam se kako bi oni, a  znamo  koji su, postavil uslove jednoj  Njemačkoj  da  nema u programu neke Gimnazije njemačkih  klasika,  recimo,  velikog   Hajnea,  Getea, Šilera,  ili  djela  koja su pisali ......dobro,  neću nabrajati, trajalo bi dug , ili   jednoj  Engelskoj  da ne snima filmove  o Henriju VIII,  kao  on je bio ubica  svojih žena, ali  znamo da  je počeo graditi  temelje  anglikanske  crkve, dakle  reformacije  u  UK –u,  da  se ne čita  ..... dobro neću nabrajati, dakle  da bilo  ko  u normalnom svijetu,  bilo gdje zabrani,  izbaci,  kaže da ne trebaju neka književna,  pojedinačno ili  sva djela, osim  naravno  fašista  koji  su knjige palili. Možda će doći  i  to vrijeme, ko zna.

Onaj ko bude htio da čita Andrića, posebno „Na Drini ćuprija,“  Pekića,  Kišvu „Grobnicu ...., Matiju Bećkovića,   Ćopića, Kočića, posebno njega .... itd, čitaće. Ko neće, ne reba mu zabrana.

Ovo pišem kao učenica Klasične gimanzije u Sarajevu, profesor Germanistike, njemačkog   i engleskog jezika i književnosti,   dakle ne  srpska  polupismena  domaćica koja pravi sir i kajmak,   ili  neka  starleta, koja nije uspjela završiti srednju školu, bez uvrede, naravno .... Neko sam ko apsolutno  zna  o čemu  piše.  Zgražam se od toga da neka komisija   pravi  program  iz književnosti  –  izbacuje  nečije  pjesme kao  trule jabuke,  neke ostavi,  čereči   izbor  knjiga,  prelama  šta  i  kako će učenici  Gimnazije u Srbiji  čitati.  Ako će uopšte čitati, naravno. Šta bi bilo da se gradivo Biologije, Hemije, Fizike rašereči  - ovo    ostaje, ovo  se izbacije, ima novih rješenja...

 Dr. Smilja  Avramov  je imala  uvid u  arhive Vatikana, nakon čega je  naučno dokazima citatima  iz autentičnih dokumenata,  znanjem stranih jezika, iznijela  istinu o  tome od  kada  ideja  o  crnogorskoj  crkvi,  koja  se  sada  samo akutelizuje,  živi  -  samo je bila   primirena,  sve do  Milovog   vremena  u  kojem  se njemu čini  da će biti realizovana.  Da li će, treba vidjeti.

Moja namjera nije da dajem procjene, da predviđam tok dogadjaja,  da branim ono što u Srbiji  zaista treba promijeniti,  ja nisam istoričar, ni politički analitičar, nego   sam  osoba   obrazovana, koja  čita,  koja se informiše,  jer želi da ne piše samo prema emocijama –kojene krije, dapače, nego mi je namjera da ukažem kako otpor Srpske Pravoslavne   Crkve da  ostane svoja,  da je ne  preprave ekumenisti, borci  za  ujednačavanje  religija u  Evropi  i svijet ,  čitaj  svevladajuće Katoličanstvo -  pod  upravom  Pape  - nije  od juče  i    da će odbrana  SPC  biti  veoma teška.  Srpski narod u Crnoj Gori  biće  izložen velikim iskušenjima. Milo neće prezati od upotrebe sile sve u namjeri da izrvši postavljene  mu  zadatke. Jer, Milo nije dobio ništa džabe, niti se u politici išta dobija na lijepe oči. Sve, baš sve, ima cijenu.

Srbija u ovoj situaciji  ima vezane ruke bez obzira na poruke da će pomoći srpskome narodu  u Crnoj Gori.  Jedno su želje, a  drugo je ralnost, jer Srbiji predstoje njeni veoma   ozbiljni problemi  sa  Kosovom – što  je i  tajming  koji u  Crnoj Gori takođe nije slučajno izabran.

Sve u svemu -  predstoje  nam  važni  događaji, naši  lokalni  izbori,  izbori u Hrvatskoj i  Srbiji, pa   onda američki predsjednički  izbori,  gdje Republikanci i „duboka država„ ne  sjede skrštenih ruku,  dapače, borba će biti sve žešća   i  gdje  je  ubistvo  nesrećnoga  Flojda  samo  okidač  za nemire  kojih će biti sve više, budući da se radi o očiglednim  socijalnim nemirima, koji će osim korone,  duboko protresti  Ameriku.  Ali,  to je opet  druga tema.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (12.06.2020.)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal