Dragi moj Milorade, ja ću na ti jer RTRS spaja ljude, odmah da ti kažem za mene rodbina više ne postoji, poslao ih sve na đubrište istorije. Baš kao i ti 2016. godine  gradski odbor u Laktašima. Nakon odgledane „Ukrštenice“ u ponedjeljak, moram ti priznati da si mi otvorio oči i još mi odzvanjaju tvoje riječi

„Njih niko neće (Puhala i Kukića prim. aut.). Oni izađu na izbore i niko neće za njih da glasa. Imaju dva glasa. Ne glasa ni njihova rodbina“.

Godinama sam živio u zabludi, ali ti si ih razbio ko DNS,  i hvala ti na tome.

Već u utorak prije podne nazvao sam majku i brata i raskrstio sa njima. Šta ima veze što me rodila ako majka ne glasa za mene. Nije slučajno što me odbila od sise sa 11 mjeseci, dok je moj brat dojio 24 mjeseca. I ne samo to, kada sam se rodio iz porodilišta su me odnijeli u muslimansko selo gdje su me nane odgajale, a brata u centar Kalnovika među Srbe. Možda je to razlog sto sam ovakav probosanski blesav? Brat je dobio i bolji paketić u prvom razredu osnovne škole. Zajebane su to frustracije moj Mile i nije ni čudo što sam stalno nezadovoljan. Dok sam ja učio „Titove staze revolucije“, brat se povazdan igrao. Mene su upisali u srednju školu u Sarajevo, među balije i ustaše, dok je on sa Srbima išao u srednju školu u Kalnoviku. Sve bih ja to njima oprostio moj Mile samo da glasaju za mene, ali neće.

Majka me preklinje da se pomirimo i kaže „Kako da glasamo za tebe kada se nikad nisi ni kandidovao na izborima?“, a ja joj kažem „Možda bih ti ja oprostio ali će ispasti da Dodik laže.“

Raskrstio sam i sa Puhalima. Zajebavali su me tolike godine i neće više. Da vam kažem još od malena su me gledali kao nekog čudaka koji živi u svom svijetu knjiga i stripova, zatrovan univerzalnim vrijednostima humanizma. Sjećam se da mi je baba Radojka skoro uvijek mazala slani kajmak na okrajak, dok je ostala unučad dobijala namazane kriške hljeba sa mekom sredinom. Drugi su ostali čuvali ovce, a meni dali krave da čuvam. Mislili su da se nikad neću oženiti, samo sam čitao. Ima toga još, ali nije za priču. Sve bih ja to Puhalima oprostio moj Mile samo da glasaju za mene, ali neće.

Za mene ne postoji ni rodbina sa majčine strane. Šta će mi ujaci i tetke, ako neće da glasaju za mene. Odavno to traje. Kada sam bio kod njih preko ljeta uvijek su mi kupovali „Politikin zabavnik“ na latinici. Dok sam ja maštao da dobijem knjigu „Konjić Grbonjić“ na ruskom, oni su mi kupovali romane Teksa Vilera, Bleka Stene, komandanta Marka, kapetana Mikija i tako od mene napravili NATO-vca. Da  me vole i cijene, kao što pričaju, skupili bi 10 000 KM da se prijavim na izbore kao nezavisni kandidat, ali ne daju moj predsjedniče, stisli se.

Sada me i jedni i drugi ubjeđuju da bi glasali za mene da se kandidujem i da sam u njihovoj izbornoj jedinici, a ja im kažem „Možda bih ti ja oprostio ali će ispasti da Dodik laže.“

Raskrstio sam i sa ženinom familijom, šta će mi ako ne glasaju za mene? Kćerku im zavoliš, oženiš, dovedeš u Banjaluku, oplodiš i opet neće da glasaju za tebe. Koji su to nezahvalnici. Čak ni stan neće da prepišu na zeta, već sve ide kćerkama, a ako ne daju stan, kako bi glasali za mene.

Eno me zove punica i kaže „Srle, glasali bi mi za tebe, ali mi živimo u Srbiji i nemamo pravo glasa u Republici Srpskoj“, a ja im fino kažem „Možda bih ti ja oprostio ali će ispasti da Dodik laže.“

Dragi moj srpski članu Predsjedništva BiH ako im oprostim ispašće da ti lažeš, a ja to kao dobar Srbin iz Republike Srpske, svjestan istorijskog trenutka i težine situacije u kojem se nalazimo, to neću dozvoliti. Mi moramo podnijeti žrtve zarad očuvanja Republike Srpske i njenih institucija, a ti si institucija i ja sam na to spreman.

Nema veze što me sada sva familija ubjeđuje da ja nikad nisam učestvovao na izborima i da bi sigurno glasali za mene, ja sam odlučan da idem do kraja, jer neću dozvoliti da se tvoj ugled i ugled RTRS-a poljulja zbog par laži izrečenih u tih 70 sekundi.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije