1. 1.      pasus 

Dakić me naziva konjem ali se ne bavi se mojim tekstom tako da nemam šta da komentarišem.

1. 2.      pasus

Dakić me opisuje „kao trapavog akrobatu, nesmiješnog klovna i dresera koji neuspješno zabavlja “pjanu gospodu” tjerajući konje da trče i magarce da njaču“ i opet se ne bavi se mojim tekstom, pri tome tvrdi da sam za Srbe kazao da su genocidni, što nije tačno jer ne postoji niti jedan tekst, niti jedna moja izjava u kojoj sam to rekao.

1. 3.      pasus

Dakić tvrdi da je kao iskusni kolumnista ne znam i da moram naučiti, da u srpskom jeziku postoji nešto što se zove „pluralia tantum: to su imenice koje imaju samo množinu i koje, sljedstveno tome, nikada nemaju jedninu.” To je potpuno upravu. Onda me nazove “twitter metilju koji je othranjen na jednoj NVO sisi.” Što se tiče metilja to je ok, ali mi nija jasno ovo sa NVO sisom. Da se Dakić malo više potrudio, ili da me priupitao, mogao je da sazna da ja nikad nisam radio u NVO sektoru, I da sam od prvog dana svoga rada zaposlen u privatnim firmama, čiji su vlasnici Srbi. Dragi moj Dakiću, ja imamo više radnog staža u privatluku nego ti godina škole. 

4., 5., 6. pasus

Dakić me naziva analitičarem neodređenosti i površnosti, a potom me opet malo vrijeđa. Rekao je da sam i nepismen, i to je tačno. Potom Dakić reče „Puhalo govori napamet. Bez dokaza. Bez jasnih saznanja. Bez provjerenih informacija.” Na kraju spominje neku auto-mafiju u Trebinju, nekog Mirka Stojića i Dodikove vile.

Pa Dakiću da pojasnimo sve redom:

Što se tiče moje analitičke površnosti šaljem ti sve publikacije i objavljene tekstove u stručnim časopisima koji se bave političkom situacijom u BiH, političkom psihologijom, EU integracijama i pomirenjem. Molim da da mi javiš ima li neko u Banjaluci i Republici Srpskoj pozvaniji da priča o politici kod nas:

• Magistarski rad »Ideološki stavovi Poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske i njihovih glasača iz Republike Srpske«
• Doktorski rad »Psihosocijalne dimenzije relacija između socijalne percepcije i etničke pripadnosti kod srednjoškolaca u Bosni i Hercegovini«

Publikacije:

• Puhalo S. i Vukojević. S.; 2015; »Kako građani BiH opažaju nevladin sektor«, Sarajevo; Friedrich Ebert Stiftung
• Puhalo S.; 2014; priredio »Šta posalnici i novinari misle o evroatlanskim integracijama«, Banja Luka; Pro Educa
• Puhalo S.; 2014; »Apstinenti u Bosni i Hercegovini«, Sarajevo; Friedrich Ebert Stiftung
• Puhalo S.; 2013; »Kako opažamo druge etničke grupe i njihove članove «, Sarajevo; Friedrich Ebert Stiftung
• Puhalo S., Mujagić N.i Memišević T.; 2011; priređivač i autor »Na putu ka Evropskoj uniji«, Banja Luka; Pro Eduka
• Puhalo S., Petrović N.i Perišić N.; 2010; »Spremnost na pomirenje u Bosni i Hercegovini«, Sarajevo; Friedrich Ebert Stiftung
• Puhalo Srđan; 2009; priređivač i autor »Koliko stanovnici BiH (ne) znaju o politici«, Banja Luka; Art print
• Puhalo Srđan;2009; »Etnička distanca i (auto)stereotipi građana Bosne i Hercegovine«; Sarajevo; Friedrich Ebert Stiftung
• Puhalo Srđan; 2008; priređivač i autor »Ideološki profil glasača i apstinenata u Bosni i Hercegovini«, Banja Luka; Art print
• Puhalo Srđan; 2007; priređivač i autor »Socio- psihološki profil glasača i apstinenata u Bosni i Hercegovini«, Banja Luka; Art print
• Puhalo Srđan; 2006; priređivač i autor »Nacionalna svijest i percepcija nacionalizma na fakultetima u Bosni i Hercegovini«; Banja Luka; Art print
• Puhalo Srđan; 2005; autor »Etnički, državni i evropski identitet«; Banja Luka; Art print
• Puhalo Srđan; 2004; autor »Društvene orjentacije mladih«; Banja Luka; Nacionalni institut za borbu protiv narkomanije
• Puhalo Srđan; 2003; »Etnička distanca stanovnika Republike Srpske i Federacije BiH prema narodima bivše SFRJ«; Banja Luka; Friedrich Ebert Stiftung 
• Članci u stručnim časopisima:  

• Puhalo Srđan, 2015. »Politička apstinencija žena u Bosni i Hercegovini«; Zagreb, Politička misao, Vol 52, No2, Str. 109- 128
• Puhalo Srđan, 2015. »Koliko su vjernici u Bosni i Hercegovini spremni na pomirenje«; Sarajevo, „Bosna i Hercegovina – Kultura sjećanja: Sumrak ili Novo buđenje“- zbornik radova sa naučno- stručnog skupa sa međunarodnim učešćem, DIOGEN pro culture magazine Special book of proceedings edition No. 1, Str. 211- 229
• Puhalo Srđan, 2012. »Društveni ciljevi građana Bosne i Hercegovine«;Banja Luka, Psihološka istraživanja učenja i ponašanja- Str. 139-150
• Puhalo Srđan, 2012; »Prihvatanje pojedinih ideoloških stavova od strane poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske«;Banja Luka, Znakovi i poruke, V-1-2012, Str. 107-118
• Puhalo Srđan, 2012; »Razlike u socijalnoj percepciji etničkih grupa i pojedinaca kod učenika trećeg razreda gimnazija u Mostaru, Banja Luci i Sarajevu«; Sarajevo, Sarajevo Social Science Review Vol.1 br.1. Str. 245-262
• Puhalo Srđan, 2012; »Percepcija glasača i poslanika SDS, SNSD i PDP u Narodnoj skupštini Republike Srpske na ideološkom kontinuumu lijevo, desno, centar«;Sarajevo, Diskursi br. 3, Str. 153-166
• Puhalo Srđan, 2010; »Nacionalizam i dogmatizam kod stanovnika Bosne i Hercegovine – socio- demografske razlike«;Banja Luka, Znakovi i poruke, III-1-2010, Str. 9-26
• Puhalo Srđan, Milinović Jelana i Arsenijevic- Puhalo Aleksandra; 2009; »Socio-psihološke karakteristike apstinentica i glasačica u Bosni i Hercegovini«; Beograd; Psihologija, vol. 42 (3), Str. 329-339
• Puhalo Srđan; 2008; »Neke socio-demografske i psihološke karakteristike glasača SNSD i SDP BiH- Dva lica socijaldemokratije u Bosni i Hercegovini«; Beograd; Psihologija, vol. 41 (2),Str. 163-176
• Puhalo Srđan; 2007;»Religioznost i evropski identitet mladih u Bosni i Hercegovini«; Novi Sad; Religion and tolerance- The Jurnal of the Centre for Empirical Researches of Religion, vol. 7, Str. 107-121
• Puhalo Srđan; 2005; »Problem identiteta Bosne i Hercegovine«;Beograd, Nova srpska politička misao, www.nspm.org.yu
• Puhalo Srđan; 2003; »Etnička distanca stanovnika Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine prema narodima bivše SFRJ«;Zagreb, Međunarodne studije – časopis za međunarodne odnose, vanjsku politiku i diplomaciju , br. 4/2003, Str. 89-108
• Puhalo Srđan; 2003; »Etnička distanca stanovnika Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine prema narodima bivše SFRJ«; Beograd; Psihologija, vol. 36 (2), Str. 141-156

Da te Dakiću napomenem da su svi ovi radovi prošli recenzije. Izlaganja na naučnim konferencijama i istraživanja javnog mnjenja neću ti navoditi, ako te interesuje poslaću ti moj CV na mejl.

Dragi moj Dakiću saznanja, činjenice i dokaze sam ti poslao na mejl prije 3 dana i zamolio te da ih objaviš, jer ti si novinar koji je hrabar, nepotkupljiv, borac za istinu, pravdu i dignitet novinarske profesije. Takođe si pisao u Pressu RS, pa bi trebao da budeš još više motivisan da istina izađe na vidjelo.

Što se tiče pisanja o Dodiku i njegovim vilama, ja sam o njemu počeo da pišem još kao kolumnista EuroBlica, a od 2009. na Frontalu. Interesantno je da si ti u Pressu RS redovno pisao kolumne, o svemu i svačemu, ali nisi pisao o Dodiku.  Što se tiče trebinjske auto-mafije o tome ništa ne znam, a iskreno nemam pojma ni ko je Mirko Stojić.

Kada govoriš o desetinama ljudi koji su ostali bez posla gašenjem Pressa RS, meni je njih iskreno žao. Imam i prepisku sa nekima od njih, što ti takođe mogu poslati mejlom, ali oni nisu bili tema mog teksta. Onda si me nazvao „intelektualnom ništarijom“ i „emeritusom površnosti” i to je tvoje viđenje mene. Istina je moj Dakiću da se Klub novinara oglašavao povodom mnogih incidenata koji su se dešavali između novinara, medija i političara, ali to je njihov posao. Proslijedi im molim te onaj mejl što sam tebi poslao prije 7 dana, pa eto prilike da se opet oglase.

7. pasus

Ovo za Jaspersa sam shvatio kao kompliment i hvala ti na tome. Ne razumijem zašto je problem ako pišem o Tomašici, Keratermu, rušenju džamija u Banjaluci, Lukićima iz Višegrada, osuđenim ratnim zločincima Krajišniku i Karadžiću. Pa svaki pristojan Srbin se toga stidi, kao što se svaki pristojan Srbin stidi kada se studentski dom na Palama nazove po Radovanu Karadžiću. Ja o tome ne bih pisao da ti Dakiću i tvoje kolege novinari o tome pišete!!!

Pisao sam ja i o pobijenim Srbima u Srebrenici, poginulim Srbima u BiH, ubijenoj djeci u Sarajevu, rušenju bogomolja u BiH, samo ti to nećeš sa spomeneš.

Da, ja vjerujem da se pisanjem mijenja svijet i pusti me da uživam u toj iluziji i svom ludilu.

Na kraju te molim da objaviš ono što sam ti poslao ako želiš dobro novinarskoj profesiji.

Vidiš, odgovorio sam ti na tvoje pismo, a nisam se bavio tobom, tvojim životom, a nisam te  nijednom uvrijedio. To je razlika između Srđana Puhala i Gorana Dakića.

Ovim je naša prepiska završena.