Srđan Puhalo
Srđan Puhalo je rođen 1972. godine u Foči, jer u Kalinoviku nije bilo porodilišta.Odrastao je u Kalinoviku uz pomoć roditelja, mnogobrojne familije i "Politikinog zabavnika". Čuvajući krave kod babe Radojke shvatio je da je život veoma težak, pogotovo u Kalinoviku. Do četrnaeste godine bio je učesnik dvije omladinske radne akcije, posjetio koncentracione logore Jasenovac i redovno se takmičio u "Titovim stazama revolucije", što je ostavilo neizmjerni trag na njegovoj krhkoj ličnosti. Srednju školu završio je u Sarajevu, a psihologiju je diplomirao u Beogradu. Iluzije je izgubio prilično rano, a nevinost dosta kasno. Preživio je dva rata, kao i veliku inflaciju u Srbiji, a onda je došao da živi u Banjaluku. Magistrirao je psihologiju u Banjaluci, a doktorirao u Sarajevu. Dobar je otac dvoje djece, a loš muž jedne žene. Nije nosilac nijednog ordena, ali zato ga krase mnogi epiteti kao što su soroševac, nevladinac, strani plaćenik, antisrbin, autošovinista, Bakirov Srbin. Mašta da postane profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Ima mnogo problema sa pravopisom, stranim jezicima, potencijom i holesterolom.Srđan Puhalo
Kusturicu vam nećemo oprostiti
Braćo “Osvetnici”,
U Višegradu se sve zna. Znamo šta ste radili prošlog ljeta, i pretprošlog ljeta, a znamo i šta ste radili u Štrpcima februara 1993. godine. Znamo sve šta se radilo tokom rata, ali smo ćutali.
Zašto smo ćutali?
- Ćutali smo jer su ubijani Bošnjaci i Hrvata.
- Ćutali smo jer je to bila osveta za zločine Bošnjaka u selima Ponikve, Glamočevići i Bučkovići.
- Ćutali smo jer smo podržavali i odobravali ono što ste radili.
- Ćutali smo jer je država ćutala o tome.
- Ćutali smo jer smo se plašili za svoj život i život svojih bližnih.
Imali smo za vas razumijevanja, rat je bio, a u ratu se gine. Ginu i vojnici, ali ginu i civili. Ginu naši, a ginu i njihovi. Tako je to u ratu, pobjeđuju oni koji imaju manje gubitaka. A gubitke ste nanosili vi, dok smo mi samo držali osvojene položaje. Dobro, neki od vas su sve to dobro i naplatili, mi nismo, ali mi smo vam bili lojalni. Bili ste za nas borci, bili ste za nas heroji, naša služba za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.
I nakon rata bili ste od koristi. Vi ste bili potencijalni ratni zločinci, mi smo postali moralne gromade. Jer vi ste ubijali, mučili i silovali dok smo mi samo ćutali i sve to nijemo posmatrali. Vi ste strijepili, a mi smo hodali slobodno našom Republiko Srpskom.
I tako 21 godinu.
Bili ste nam korisni u ratu, poštovali smo vas zbog toga u miru, ali smo vas se istovremeno i plašili. Znali smo i ćutali za Štrpce, imali razumijevanje za silovanja u Vilinoj Vlasi, oprostili smo vam Omeragića kuću, jer ste naši.
Preko svega smo prešli jer smo ljudi, hrišćani, ali preko ovoga nećemo i ne možemo.
Htjeli ste ubiti Kusturicu, našeg Kusturicu, za to morate odgovarati!!!
