Srđan Puhalo
Srđan Puhalo je rođen 1972. godine u Foči, jer u Kalinoviku nije bilo porodilišta.Odrastao je u Kalinoviku uz pomoć roditelja, mnogobrojne familije i "Politikinog zabavnika". Čuvajući krave kod babe Radojke shvatio je da je život veoma težak, pogotovo u Kalinoviku. Do četrnaeste godine bio je učesnik dvije omladinske radne akcije, posjetio koncentracione logore Jasenovac i redovno se takmičio u "Titovim stazama revolucije", što je ostavilo neizmjerni trag na njegovoj krhkoj ličnosti. Srednju školu završio je u Sarajevu, a psihologiju je diplomirao u Beogradu. Iluzije je izgubio prilično rano, a nevinost dosta kasno. Preživio je dva rata, kao i veliku inflaciju u Srbiji, a onda je došao da živi u Banjaluku. Magistrirao je psihologiju u Banjaluci, a doktorirao u Sarajevu. Dobar je otac dvoje djece, a loš muž jedne žene. Nije nosilac nijednog ordena, ali zato ga krase mnogi epiteti kao što su soroševac, nevladinac, strani plaćenik, antisrbin, autošovinista, Bakirov Srbin. Mašta da postane profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Ima mnogo problema sa pravopisom, stranim jezicima, potencijom i holesterolom.Srđan Puhalo
Fejsbuk diplomatija, ne može da šteti, a može da pomogne
U neko doba.
Vučić: Molim Lemi.
Dodik: Šta ima?
Vućić: Nemam ministra finansija, nemam para, nemam...
Dodik: Stani malo. Nema toga ni kod mene, pa ne kukam već spinujem.
Vućić: Ni ti nemaš ministra finansija?
Dodik: Kako nemam Tegeltiju...
Vućić: Znači nemaš.
Dodik: Ma pusti to. Nego hoćemo li malo da se zajebavamo?
Vućić: Pa nije me Nole zvao na svadbu.
Dodik: Ma nije ni mene, poslao sam telegram „u ime svih nas iz pedeset i neke“, nego šta misliš da malo srbujemo, patriotizam, rodoljublje.
Vućić: Ma kome je danas do srbovanja, trebaju mi pare.
Dodik: Jel imaš pare?
Vućić: Nemam.
Dodik: Onda me slušaj. Danas samo nacionalizam i strah mogu da napoje žedne i nahrane gladne.
Vućić: I MMF?
Dodik: Ma pusti MMF. Nego jesi čuo za onu izjavu Erdogana?
Vućić: Koju?
Dodik: Da će svako ko dirne Bošnjake protiv sebe imati sto miliona Turaka.
Vućić: Kad je to rekao nisam dobio u izvještaju MIP-a?
Dodik: Ma ja pročitao na fejsbuku.
Vućić: Otkad si ti na fejsbuku?
Dodik: Ma nisam ja, nego ovi moji iz stranke, ništa im ne može promaći. Eno i Rajkan napisao blog o tome i SDS.
Vućić: Ma pusti fejsbuk sad ću da vidim sa Dačićem.
Dodik: Ma pusti Dačića, provjerio sam preko Đokića kaže sve ok, on već dao izjavu za novine. Pazi šta je rekao "Erdoan može da priča šta god hoće, obnove Turske nikada neće biti na način kako je nekada bila ako se neko tome nada, a mi svi zajedno kao narod brinemo o svojoj slobodi i uvijek smo znali da se za nju izborimo i da je odbranimo" a onda je poentirao "On /Erdoan/ je na taj način potvrdio da stoji iza Otomanske okupacije ovih prostora i da i dalje razumije Tursku što je okupirala i 500 godina držala u ropskom položaju srpski narod na ovim prostorima"
Vućić: Ja se sav neježio, što nisam radikal pa da mogu i ja tako, da me želja mine.
Dodik: To ti kažem, ne smijemo ovo propustiti. Moramo da smečujemo. Narod će biti sretan kad im u ime Republike Srpske kaže NE!!! Zaboraviće i poplave i nezaposlenost i godišnje odmore, ako sve bude kako treba mogu i mobilizaciju proglasiti.
Vućić: Misliš da će sve to zaboraviti?
Dodik: Naravno, kad su nas Turci izdali? Kada nas je neoosmanizam iznevjerio? Kada?
Vućić: Nikada, nisu oni kao Rusi.
Dodik: Nego hoćemo li zakazati neke hitne konsultacije?
Vućić: Može, može. Evo u ponedjeljak, za vikend pomažem Nikoliću, oko rakije.
Dodik: Opet peče?
Vućić: Ma jok ispekao je za vrijeme poplava, sad pretače u ambalažu.
Dodik: Ništa vidimo se u ponedjeljak.
Vućić: Važi, samo da znaš ja ću biti Tihi, a ti Prle.
Dodik: Naravno. Znaš da ja volim da igram mangupe i odlično ih igram.
Vućić: Znam, znam. Vidimo se u ponedjeljak i pozdravi mi Hadžiju.
Dodik: Show mast ho on!!!
