Ajnštajn je rekao: "Samo su svemir i ljudska glupost beskonačni, mada za svemir baš i nisam siguran"

Edvin Habl i  mnogi drugi brilijantni ljudi vremnom su nam dokazali da svemir nije beskonačan tako da sada možemo krenuti u potragu za nečim čime bi mogli da zamenimo svemir, nečim u čiju beskonačnost nećemo moći ni da posumnjamo ni da je dokažemo.

Da taj posao ne bude težak i da potraga bude kratka pobrinuli su se neki drugi brilijantni ljudi, brilijantno nesposobni ljudi, da budem precizniji.

Da ne bude zabune ti brilijantno nesposobni ljudi su naši političari ali ovih dana posebno priznanje za nesposobnost ide u ruke opoziciji Republike Srpske. Da se ne lažemo, oni su na ovu titulu navikli, izgleda da su je prigrlili svom snagom i da baš i nemaju nameru da je ispuste u bližoj budućnostii.

Oprostiti osnovne političke greške i greške u rukovođenju partijom su luksuz koji sebi mogu da priušte samo nova lica na političkoj sceni i osobe koje se ne bave politikom kao primarnom delatnošću u životu. Međutim ako takve greške pravi neko ko se deceniju ili više bavi politikom ukazuje ne samo na nespremnost za rukovođenje državom, nego i na posebnu vrstu političkog i moralnog bezobrazluka koji se ukorenio i raširio po opozicionoj sceni RS.

U politici Ujedinjenog Kraljevstva postoji pojam "shadow cabinet". Taj pojam predstavlja pripadnike opozicije koji su određeni kao pandani članovima kabineta vlade UK, oni najčešće budu izabrani u slučaju dolaska na vlasti na fukciju čiji su pandan bili u opoziciji. Time opozicija pokazuje da ispunjava svoju ulogu u šta spada i spremnost da zameni postojeću poziciju.

Sa druge strane posle skoro jedne decenije opozicionog delovanja opozicija RS je izgleda spremna na sve osim na izbore i izgleda da nema odgovor ne skoro ni jedan jedini problem.

Treba da se zapitamo koliko smo im dopustili da metastaziraju u organizmu ove države? Kolike privilegije imaju vođe opozicije u RS, kada propuštaju ispred nosa izbore i kada ti izbori i dođu nemaju nikakav problem da u kampanjama pokažu vrhunski amaterizam. Doduše, možda nije u pitanju nesposobnost, možda je u pitanju bezobrazluk onih kojima je odlično gde god da se nalaze, a mesto na kome se oni nalaze je mesto bez odgovornosti koje daje slatke plodove.

Moguće je da su mnogi od vođa opozicije ljudi sa diplomama i ljudi sa obrazovanjem, možda imaju i časne namere u šta mnogo ne vjerujem, no ništa od toga ih nije sprečilo da pokažu neverovatan nivo političke nesposobnosti i potpuni manjak osećaja odgovornosti. Suprotno uvreženom mišljenju opozicija ima veliku odgovornost jer je ona najveća snaga koja može da okupi ljude kojima je dosta "života" u Republici Srpskoj i koja po tom pitanju nije mrdnula ni malim prstom, zato zaslužuju jedan prezir više.

Ako naučnici jednog dana budu uspeli da nesposobnost pretvore u skalarnu meru ja predlažem da jedinica bude 1 Bosić. U realnosti prilikom merenja verujem da bi se koristio milibosić, pošto 1 Bosić predstavlja skoro nezamislivu količinu nesposobnosti.

Vjerujem da bi stoga modernizovana Ajnštajnova izreka, prilagođena našim prostorima glasila: "Samo su nesposobnost opozicije u RS i ljudska glupost beskonačni, mada za ljudsku glupost baš i nisam siguran."

Mada, ja sve više mislim da je u pitanju dobri stari bezobrazluk.