INTRO: Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu? A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu; Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. A zmija reče ženi: Nećete vi umreti; Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo. I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi. Tada im se otvoriše oči…

Prva knjiga Mojsijeva (Postanje) 

Adam: Goli smo čovječice moja!

Eva: Ja za tebe nisam čovječica. Ja sam Majkićka, majka svih politički osviještenih žena i hoću odmah, dok smo sami, da raspravimo sve što se tiče našeg odnosa i naših identiteta.

Adam: U redu, samo bez srdžbe i gnijeva?

Eva: Zato što si odmah krenuo da naređuješ, jer mizoginija nije od Boga data? To je samo pogrešna interpretacia  muškaraca da bi  ženama lakše vladali. To kod mene ne prolazi.

Adam: Bože, ovo je dolina suza.

Eva: Prestani cmizdriti i budi muško. Što si se prekrio lišćem, Adame moj? Da nisi Bošnjak, vjera ti je islam i govoriš bosanski, čim se tako pokrivaš od glave do pete.

Adam: Ja ne znam šta sam! Golotinje me moje stid.

Eva: Ajde što imaš problem sa identitetom, nego i sa samopouzdanjem. Kada si sada takav, šta će tek evolucija da uradi sa muškarcima 2013. godine. Nije ni čudo što će ljudi misliti da su nastali od majmuna.

Adam: A šta je to identitet?

Eva: To ti je sebstvo, jastvo ili ego, rezultat tvoje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Adam: Ali mi nemamo prošlost.

Eva: Ti si ipak Bosanac.

Adam: Kako znaš?

Eva: Pa da si Srbin, Bošnjak ili Hrvat imao bi već istoriju staru 1000 godina.

Adam: Ali svijet ne postoji toliko dugo.

Eva: Naravno da ne postoji ali u nacionalnim mitovima je sve moguće.

Bog: Šta to učiniste?!

Adam: Ništa, ništa!

Eva: Šta ništa?! Pojeli smo po jabuku.

Bog: A zašto to učiniste kada vam rekoh da to ne činite?

Eva: Feministkinje biraju kada će kuvati, a jabuka je inače odličan antioksidans i ne goje.

Bog: Zašto umjesto vas dvoje ne napravih  Sejdića i Fincija? Zašto?

Eva: Opusti se Bože, niko nije savršen. Ta dvojica bi samo zakomplikovala slovo Dejtonskog spotrazum

Bog: Šta je Dejtonski sporazum?

Adam: Priča se da to liči na 10 tvojih zapovjesti, ali je original izgubljen.

Bog: Sada ste smrtni!

Eva: Pa šta, bolje misliti svojom glavom i umrijeti kao čovjek, nego živjeti vječno pod tvojom diktatorom.

Bog: Više niste u raju, znaš li to čovječice Evo?

Eva: Ja nisam čovječica, ja sam žena i molim te da kada govoriš da budeš rodno osjetljiv. I ja vrlo dobro znam gdje smo - u  Bosni i Hercegovini.

Bog: Kako znaš?

Eva: Pa Adama ima krizu identiteta, ne zna koje i šta je.

Bog: Za mene on je samo čovjek.

Eva: Ma znam ja to, ali taj građanski koncept se u Bosni i Hercegovini neće pikati. Tamo je važnije da li je neko Bošnjak, Srbin, Hrvat ili Bosanac.

Bog: Zbog čega je to važno ženo?

Eva: Pa zbog konstitutivnosti i popisa. Eto vidiš Bože da nije teško koristiti rodno senzitivan riječnik.

Bog: Šta je to konstitutivnost i kakvog popisa?

Adam: Konstitutivno znači neravnoprvno, mada to meni nije jasno jer od moga mesa svi ljudi postaše.

Bog: Kakvo meso Adame, od blata sam te napravio....

Eva: Popis će se desiti 2013. godine i tada će biti veoma važno koliko ima Adama, a koliko Adema.

Bog: Znao sam da se đavo krije u detaljima i da je šest dana  malo da se napravi nešto dobro.