Ovaj tekst nema veze sa „Demofestom“ iako sam sinoć bio na njemu. On nema veze ni sa grupom „Dubioza kolektiv“ iako sam ih sinoć slušao na Kastelu. Ovaj post ima veze sa nama i dubiozom nas samih.

O čemu se radi?

Elem, sinoć dođoh na koncert „Dubioze kolektiv“ oko 23 časa, vidim gužva. Puno svijeta došlo da ih sluša. Sve urbano i poneko angažovan. Stajlinga nema kakvih nema, što bi rekli ovi iz EU „bogatstvo različitosti“. Reći ćete, to nije ništa čudno kad imate fino veče, besplatan koncert, IN događaj. Potpuno je očekivan takav sastav ljudi.

Nakon pristojnog kašnjenja otpoče i svirka, a tu počeše iznenađenje. Svi veoma dobro znamo da Dubioza pored „opasnog“ gruva ima i veoma angažovane, subverzivne i pomalo unitarističke tekstove. Znate ono: kriminal,  korupcija,  recesija, političari ovo, političari ono i naravno puno Bosne i Hercegovine. Što se i očekuje od pravog rok benda.

Jebote, pogledam narod igra oko mene, malo ko na svom mjestu. To se cupka, to se skače, a bogami i viče. Veselo!!!

Dubioza uigrana pravo, svak` zna šta mu je činiti. Na momente mi liče na Brenin „Slatki greh“ sa mega, giga i turbo turneja po SFRJ.

Ne treba griješiti dušu, kad u tekstu naletimo na Bosnu i Hercegovinu, publika nekako to ne prima sa oduševljenjem, barem ne kao ovi u Federaciji BiH.

Prijatno sam iznenađen. Svi oko mene, bez obzira na stajling, znaju njihove tekstove. Jakako, ove angažovane. Počinju svirati Valtera, narod u transu. Potpuno iskreno i bez imalo ustručavanja. U sred Banja Luke priziva se duh Vladimira Perića Valtera, ne bi li domaćoj političko-tajkunskoj „eliti“ jebo mater.
Ja sve nešto kontam da smo imali ovoliko napaljenih ljudi kada smo branili „Picin park“ ne bi tamo sada nicao savremeni stambeno-poslovni objekat. Razmišljam, pa gdje se kriju svi ovi Banjalučani koji toliko boli nepravda, kriminal, korupcija, a tišti nacionalizam, nezaposlenost, besparica, bezperspektivnost i sve ostalo što je onomad pobjeglo iz Pandorine kutije i naselilo se u Bosnu i Hercegovinu?

Gdje je se krije sav taj bijes koji vidim na njihovim licima? Ako nije na ulici, onda je na fejsbuku, ali i želucu, štitnoj žlijezdi, alkoholizmu, nesanici ili nasilju u porodici.
I tako ja sinoć u sred koncerta pretvorih se u analitičara koji pokušava da shvati svoje sunarodnike i sugrađane i njihovo ponašanje.

Ali odgovor je stigao na samom kraju koncerta. Sa pjesmom „Blam Blam”. To vam je ona pjesma o “duvanju” kao rješavanju svih problema. Shvatih da ove ljude oko mene više interesuje legalizacija marihuana, nego jesu li Sejdić, Finci, Igor Radojičić & Ostali diskriminisani.

To je bilo otrežnjenje. Moj revolucionarni i analitički duh se pretvori u libido i nastavih da posmatram razdraganu omladinu kao seksualne objekte.

U to će i kraj koncerta i ja odoh kući.

PS.  Želim da obavijestim vlast, mada vjerujem da su o tome već obavješteni, da se „Dubioza kolektiv“ sinoć na koncertu držala slova, a nikako, duha Dejtona. Što je najbolji dokaz da su profesionalci.