Још осамдесетих година рок сцена Срба била је обиљежена двојицом великана, пјесника, вокала и вођа група ЕКВ и Азра, Миланом Младеновићем и Бранимиром Џонијем Штулићем.

Сваки од њих представљао је свевременску авангарду отпора сваком режиму.

Како сам радо слушао њихове пјесме тада, ни данас их нисам заборавио.

Значење је исто, а у последње вријеме чак и појачано.

Текстови тих пјесама су свевременски :

Екатарина Велика-НЕКО НАС ПОСМАТРА, Милан Младеновић

Нисам све изгубио
нешто сам и добио
нисам све прокоцкао
нешто је и остало
 
Неко нас посматра
неко нас стално гледа
 
Неко нас посматра
 
Није све изгорело
нешто сам угасио
нисам се изгубио
ипак сам се снашао
 
Неко нас посматра
Ко нас стално гледа

Азра - КУРВИНИ СИНОВИ, Џони Штулић

Иза прозора немирног сна
осјећам њихове сјене
гледам како кроз зидове плешу
курвини синови
 
Затвори губицу није вриједна заната
истреси горчину до краја
на стратешким мјестима њихови људи
курвини синови
 
Лутке од крви и без трунке идеја
убице на цести
лоша ноћ, бјежим из града
они долазе
Курвини синови
 
Отишао сам далеко од крајњих граница
море је узимало од неба
на другој страни знаци олује
видио сам како плазе у тами
 
Хладна ноћ пред велике догађаје
не желим више да се сјећам
знали су гдје ће ме наћи
курвини синови

Ко хоће нека запјева,мени није до пјевања.

Радо и даље слушам и Милана и Џонија, и то све чешће.

Послушајте, и размислите гдје и како живимо.

Све су (про)рекли, још прије скоро 30 година.