Новинарка: Господине Шпирићу, повод за овај интервју је Ваш, можемо слободно рећи, грандиозни подухват, а то је садња 12 000 садница у општини Дрвар. Зашто сте то урадили?

Шпирић: Па чујте, када дођете у неке године, окренете се да видите шта сте урадили. То сам и ја урадио и шта сам видио? Ништа. Не правим Каменград, нисам направио зграду Владе у Бања Луци, нисам увео БиХ у Европску унију. Закључак је јасан, по мени се ништа неће звати.

Новинарка: Па немојте тако, ушли сте у ријечник политичких наука гдје се често мијењање политичких партија назива шпириологија, а можда ће неки од нових модела Аудија да понесе ваше име.

Шпирић: Молим вас, нећемо о томе у овако дивној природи. Осим тога има и бољих платиша од мене.

Новинарка: И тако сте одлучили да засадите 12 000 садница.

Шпирић: Да, размишљао сам шта могу да урадим прво за себе, а онда и за друге и сјетио сам се. Посадићу дрвеће.

Новинарка: Али зашто нисте посадили неко воће?

Шпирић: Молим вас, па ја сам из Дрвара, знате Дрвар дрвеће, контате. Ха,ха,ха,ха ха. Осим тога Шеф не подноси конкуренцију, па сам одустао од воћа. Мислим да је будућност ове земље производња кисеоника, па сам хтио сопственим примјером то и да покажем.

Новинарка: Чују се приче да су вам приликом садње дрвећа, бесплатно помогли радници „Шума Српске“.

Шпирић: Таман посла, то су волонтери (љубитељи природе) који игром случаја раде у поменутој фирми, али њихове ингеренције престају са доласком на мој посјед у Федерацију БиХ. Ја те људе не плаћам и не угрожавам буџет БиХ ни на који начин. Моји критичари стално заборављају да се ја држим слова, а не духа Дејтона, а самим тим и слова, а не духа Закона о шумама РС.

Новинарка: Ипак, морам да примјетим да је ово одличан примјер међуентитетске сарадње.

Шпирић: Изврсно запажате, да ли сте размишљали да почнете да се бавите ПР-ом. Ово је најбољи доказ да ја радим у интересу свих грађана БиХ.

Новинарка: Да ли је ово порука и страним инвеститорима, да треба да улажу у БиХ?

Шпирић: Наравно, ово је прва гринфилд (са ледине) инвестиција у општини Дрвар.

Новинарка: Станите молим Вас, ја сам мислила да је ово непрофитна акција?

Шпирић: Наравно да је непрофитна и то из два разлога. Прво што ја скоро ништа нисам уложио осим властите земље, а друго о профиту ћу размишљати за једно 20 година, јер ја сам прво еконимиста, па све остало. Морам прво да сконтам како да наплаћијем кисеоник, а онда можда и буде профита.

Новинарка: И на крају зашто сте на улазу у овај велелепни гај поставили таблу на којој пише да је забрањен приступ ПДП-а.

Шпирић: Молим Вас па знате ли ви да ове из ПДП бије глас да су највеће шумске штеточине. Истина, суд БиХ их је ослободио сваке одговорности, али то је само још један од доказа какво нам је правосуђе.

Новинарка: Господине Шпирићу, хвала вам на разговору и сретно са узгојем шуме, а за крај чујмо шта Дрварчани мисле о овој идеји. Хајте момци:

„Нема раја, без роднога краја,

Нити шуме, без Шпирића гаја.“