Свједоци смо да је ових дана палестински лидер Махмуд Абас поднио у Уједињеним нацијама приједлог за признавање палестинске државе. Не улазећи у овом тексту у проблематику односа Израела и Палестине, односно, уопште, Јевреја и Арапа, задржаћу се на само једном питању:

Да ли Србија и Република Српска (кроз механизме одлучивања у БиХ) требају да признају палестинску државу?

И одмах ћу дати свој одговор: НЕ. У конфликту Израела и Палестине Срби требају елегантно да држе страну Израелу.

Израел је једна од најзначајнијих свјетских сила. Не треба посебно образлагати ову тезу. Сви смо свјесни колико је богата и утицајна јеврејска дијаспора. Свјесни смо и чињенице да је веома опасно сукобити се са Израелом-такав сукоб вам доноси не само проблем те врсте да идете у клинч са нацијом која има морбидан, али невјероватно снажан геостратешки капитал у виду претрпљеног холокауста, него ви себе тако доводите у опасност да се ускоро нађете у проблему и са другим великим силама, са којима Израел увијек зна да пронађе заједнички језик. И ту не мислим само на Сједињене Државе-дипломатска моћ Израела не простире се само до Стејт Департмента.

Дакле, уколико уђете у проблем са Израелом, ушли сте у проблем са многима. А уколико сте у добрим односима са Израелом-можете имати само бенефите од тог пријатељства. Присјетићемо се како је управо руководство Републике Српске прије неколико мјесеци имало велику помоћ израелске дипломатије приликом кризе око расписивања референдума у Српској, након чега је сама Кетрин Ештон допутовала у Бању Луку и ту смирила ствари. Српска је тад била у опасности да уђе у опасан конфликт са ЕУ, а Израел је ЕУ довео у Бању Луку и изгладио ствари. За Србе који су у посљедњим деценијама дежурни кривци за све и свашта ово није нимало безначајно.

Заправо, ово је веома битан моменат: Срби данас животно требају јачање партнерских и савезничких односа са најмоћнијим државама свијета. Израел не само да је једна од таквих сила, него омогућује да лакше ступите у контакт са многима. У ствари, илустрације ради: Израел можемо замислити као веома моћну и утицајну даму, која ће вас путем својих веза увести преко реда на многе битне балове.

Срби и Јевреји имају заједничку трагичну прошлост: у Другом свјетском рату били су жртве геноцида и сулудих нацистичких идеја. Сви су капитализовали своја страдања у Другом свјетском рату, сем Срба. Мада, и сами смо зато криви. Али, о том нећу сад. Поента је да ми не само да не смијемо заборавити шта смо преживјели у Другом свјетском рату, већ морамо успоставити интензивну сарадњу првенствено са Израелом како бисмо стално и изнова подсјећали свијет ко је био на страни антифашизма и ко је толико страдао због тога.

Израел није признао тзв. "Републику Косово". Ово је веома битно и не смије се заборавити. Србија има обавезу да поштује суверенитет и територијални интегритет сваке државе уколико исто тражи за себе. Посебно таква обавеза добија на значају уколико је ријеч о држави која поштује Србију, а Израел то свакако чини поводом косовског проблема. Иако је веома близак са САД, које инсистирају на независности Косова, Израел ту има потпуно другачији став и води своју политику. Србија и Срби то морају да цјене.

Као што сам већ напоменуо, Израел је веома значајна подршка Републици Српској. Иако сам велики критичар актуелне власти у Српској, потпуно подржавам њену политику блиских односа са Израелом. У питању је, свакако, најсвјетлији спољнополитички потез актуелне власти. Будући да је за опстанак и јачање Српске од кључног значаја балансирање између интереса САД, Њемачке и Русије, у том контексту подршка Израела може да буде од огромне користи.

Чак штавише-уколико Српска успије да од Израела начини свог најближег геополитичког савезника-њен не само опстанак, него и даља еманципација гарантовани су.

Даље, Срби морају да се ману ћораве и бесмислене политике несврстаности. Прича о несврстанима користила је Титу како би се овај могао шепурити по свијету као неки битан фактор, док су сами Срби од те сулуде политике несврстаности имали само штете. Јер, будимо искрени, какве користи може бити од стратешког савезништва са Анголом, Суринамом, Џибутијем или Свазилендом? Као што сам већ написао, Срби у будућности морају пронаћи баланс између интереса САД, Њемачке и Русије, при чему се тај баланс не може пронаћи несврставањем, него управо супротно-сврставањем уз оно што је за ове три силе неспорно. А посебно у том смислу ваља тражити маневарски простор између интереса Америке и Русије. У том смислу Израел мора бити наш најважнији пријатељ, који ће нам отворити она врата која сами не можемо.

Подсјетимо се, управо је СФРЈ прва на неки начин подржала Палестину у њеном конфликту са Израелом. И шта је био резултат утакмице на крају?

Данас 2011.године не постоји Палестина као независна држава. Не постоји више ни СФРЈ, која је некад била држава, и то поприлично утицајна.

Постоји Израел. И даље.

Мислите о томе.