Према посљедњем извјештају Свјетског економског форума Босна и Херцеговина је на 100. мјесту по конкурентности у свијету. Ова позиција представља напредак за једно мјесто у односу на прошлу годину.

Међутим, Босна и Херцеговина је, на ранг листи земаља чија конкурентност се мјери на основу резултата из 12 области на најслабијем мјесту у односу на све земаље у окружењу. Од земаља у „комшилуку“ најбоје пласирана је Словенија, на 57. мјесту, Црна Гора је на 60. мјесту, Бугарска на 74. мјесту, Хрватска је рангирана као 76. на листи, а даље редом иду Румунија-на 77. мјесту, Албанија на 78. и Македонија као 79. земља на листи, а Србија је на 95. мјесту. На листи од 142 земље иза Босне су „егзотичне земље“ као што су Еквадор, Кенија, Боливиа, Бенин, Таџикистан,...

Методологија Свјетског економског форума базира се на анализи 12 фактора конкурентности који укључују инфраструктуру, макроекономску стабилност, ефикасност тржишта рада, институције, здравље и основно образовање, високо образовање, ефикасност тржишта роба, технолошку спремност, пословну софистицираност, иновативност, величину тржишта и финансијско тржиште.

Најслабије оцјене од ових 12 анализираних области конкурентности БиХ је добила за развој финансијског тржишта (на 124. мјесту), ефикасност робног тржишта (115. мјесто), затим институције (109. мјесто), софистицираност бизниса (108. мјесто) и иновације (104. мјесто), а доста боље оцјене је добила за и високо образовање (86. мјесто), ефикасност слободног тржишта (85. мјесто), макроекономску стабилност (78. мјесто), технолошку писменост (73. мјесто), те за здравље и основно образовање (58. мјесто). Као најпроблематичнији фактори који коче пословање у БиХ наведени су неефикасност владине бирократије те политичка нестабилност, корупција и пореска регулатива.

САД трећу годину заредом биљеже пад конкурентности и на овој скали су на петом мјесту, док су прошле године биле на четвртом мјесту. Међу разлозима слабљења позиције највеће свјетске економије на подручју конкурентности у Свјетском економском форуму наводе економске проблеме, ослабљено повјерење у политичаре и неефикасност владе.

Очекивано, земље из Сјеверне и западне Европе доминирају међу првих десет, међу којима је једини представник Азије-Јапан, на деветом мјесту.

Међу десет најбољих још су Њемачка (шеста), Холандија (седма) и Данска (осма) и Велика Британија (десета). Грчка, притиснута дуговина, наставила је пад на овој скали и сада је на 90. мјесту, спустивши се за седам мјеста у односу на претходни извјештај.

Од земаља из групе БРИКС Јужнофричка Република је на 50. мјесту, Бразил три мјеста иза, Индија на 56. позицији, а Русија је на 66. мјесту.

На самом дну листе је Чад, који је назадовао за три мјеста у односу на прошлу годину.

Интересантно, Кина, друга највећа свјетска економија, заузела је тек 26. мјесто, напредовавши за свега једно мјесто.

Ивица Мудринић, предсједник храватског Националног вијећа за конкурентност поводом лоше позције Хрватске изјавио је: “Минимални помак Хрватске према горе у односу на прошлогодишње истраживање не може се, нажалост, интерпретирати као напредак већ искључиво као доказ стагнације, а алтернатива вишегодишњем паду није стагнација него раст који у случају Хрватске мора бити бржи и радикалан... Зато је важно сада и одмах креирати и убрзано проводити господарске политике које воде одрживом и конкурентском напредовању на свим разинама – националној, регионалној и жупанијској. Није то више од круцијалне важности за наш живот сутра или идуће године – ми данас одлучујемо како ће се у Хрватској живјети за пет, десет и 15 година”.

Чланови Националног вијећа оцијенили су да овај „пласман“ позива на потребу заједничког дјеловања кључних учесника у економији и фокусирање на рјешавање наведених проблема.

Хрватску јавност ове изјаве не тјеше. Напротив, већина Хрвата за ово вијеће и његове чланове никад није чула, а након ових објава прво им је је на памет пало да треба да дају оставке, а не изјаве.

Зна ли неко кога ми у Босни и Херцеговини, барем формално, (не)можемо да оптужимо и прозовемо да поднесе оставку?!