Овом писму је претходио покушај разговора (30.08.2011. године) са дежурним Окружним тужиоцем Републике Српске, али он није остварен јер тужилац није дозволио да снимам камером наш разговор.

Тужилац ме тако сажаљиво гледао, као човјека који има камеру и озбиљних психичких проблема, јер је дошао да тужака Премијера и Владу Републике Српске. У полицији су ме фино примили и саслушали и дали неке смјернице за даље дјеловање.

Поштована господо тужиоци и полицајци,

нисам сигуран колико пратите службене гласнике, али вјерујем да вам нијe “запало за око” шта је објављено у Службеном гласнику Републике Српске бр. 1/11 и 52/11. Ту је објављена сагласност Владе Републике Српске да се Гласу Српске одобри 210.000,00 КМ за пројекат “Истраживање ставова јавности о стању у друштву и повјерењу у институције власти Републике Српске” за период од 1. јануара – 30. септембра 2011. године.

Питате се у чему је проблем?

Ја их видим више:

1. Истраживањем јавног мњења се бавим већ 10 година и никада нисам чуо да у Републици Српској дјелује агенција која се бави истраживањем ставова под именом “Глас Српске”.

Постоји дневни лист “Глас Српске” који је у локалним круговима познат по томе што преноси ставове Власти. Они јесу написали и добили овај пројекат од 210.000,00 КМ, али је исто тако јасно да ће “Глас Српске” морати да потражи подуговарача да спроведе “Истраживање ставова јавности о стању у друштву и повјерењу у институције власти Републике Српске”

2. Из одлуке Владе РС се јасно види да се новац даје за једно, а не више, истраживања јавног мњења, али остаје нејасно на којој територији. Да ли је то Република Српска, Босна и Херцеговина, земље Југоисточне Европе или земље Европске уније. У сваком случају то треба да пише у пројекту.

Бићу толико слободан да претпоставим да се истраживање највјероватније односи на Републику Српску, евентуално Босну и Херцеговину. Поновићу још једном, за 10 година истраживања јавног мњења у Босни и Херцеговини, нисам наишао на ситуацију да једно истраживање ставова јавности кошта 210.000,00 КМ.

3. Ја не могу да замислим “Истраживање ставова јавности о стању у друштву и повјерењу у институције власти Републике Српске” које кошта 210.000,00 КМ.

Бићу слободан да вам представим једно истраживање ставова на територији Босне и Херцеговине имајући у виду реално стање на тржишту истраживања јавног мњења код нас и у окружењу. Пођимо редом.

Метод:

За “Истраживање ставова јавности о стању у друштву и повјерењу у институције власти Републике Српске” користићемо двије методе, које се најчешће користе за ове потребе., а то су:

• Лицем у лице (фаце то фаце) истраживање и

• Фокус групе

Узорак:

Ако би хтјели да урадимо истраживање ставова, методом фаце то фаце, у Републици Српској и при томе тражили да статистичка грешка буде око +/-2,2% узели би узорак од 2000 испитаника. Ако би којим случајем узели узорак од 5000 испитаника, очекивана статистичка грешка би износила 1,39%. Као што се може видјети због тачности од 0,8% се не исплати плаћати много вишу цијену истраживања.

Значи, узорак од 2000 грађана је сасвим задовољавајући за методу фаце то фаце.

Што се тиче фокус група оптималан број би био 10, по двије фокус групе у пет регионалних центара у Републици Српској. У оквиру тих фокус група могли бисмо сазнати ставове људи са села и из града, младих и старих, мушкараца и жена, запослених и незапослених и сл.

Значи, имамо 10 фокус група у 5 градова у Босни и Херцеговини.

Цијена истраживања:

Када се формира цијена истраживања води се рачуна о многим елементима, као нпр.: број питања, величина узорка, трошкови терена и слично, али се обично она представи као цијена по једном упитнику. Цијена истраживања јавног мњења, методом фаце то фаце, по једном испитанику, када се ради само за једног клијента, се креће од 10 КМ до 20 КМ. У оквиру ове цијене иде и анализа добијених података и ПП презентација.

Значи за 2000 испитаника истраживање методом фаце то фаце би реално коштало између 20.000,00 КМ и 40.000,00 КМ.

Цијена једне фокус групе износи око 1000,00 КМ плус сви трошкови које истраживач има. Хипотетички ми ћемо узети да је цијена једне фокус групе 2000,00 КМ. У оквиру ове цијене иде и анализа добијених података и ПП презентација.

Значи, 10 фокус група би коштало 20,000,00 КМ.

Додамо ли томе још 10,000,00 КМ непланираних трошкова, што је реално, имамо ситуацију да један овакав пројекат може да кошта:

* у овај прорачун су узете све највеће вриједности

Рокови:

Импресивна је храброст “Гласа Српске” да у данашње вријеме уђе у овај пројекат вриједан 210.000,00 КМ, а да нису сигурни да ли ће га Влада Републике Српске одобрити. Пројекат “тече” од 1. јануара, а новац је одобрен тек 18. августа. Мора се признати да то јесте патриотизам. На основу информација које се могу прочитати у одлуци Владе Републике Српске овај пројекат ће трајати 9 мјесеци, а свака озбиљна истраживачка агенција ће тај посао урадити за максимално 3 мјесеца. Истина треба се то лекторисати и “преломити”, што јесте мукотрпан и дуготрајан посао.

4. У оквиру оваквог пројекта Влада Републике Српске је оштетила буџет између 100.000,00 КМ и 130.000,00 КМ. Коме се да нек рачуна колико је то пензија, дјечијих додатака или приправничких плата.

5. Ја вјерујем да је папирологија око конкурса формално чиста, али образ Александра Џомбића, његове владе и “Гласа Српске” сигурно није. Ово је БЕЗОБРАЗНО, НЕМОРАЛНО и ВРИЈЕЂА ЗДРАВ РАЗУМ човјека.

6. Можда Влада Републике Српске не зна много о истраживању ставова, али то није оправдање да неко не одговара због овог пропуста.

7. Можда Тужилаштво и МУП Републике Српске не знају много о истраживању ставова и пројектима, али би вриједило мало “зачепркати” по овом пројекту “Гласа Српске”.

Напомена:

У фебруару ове године добио сам понуде од три међународне агенције за истраживање јавног мњења на узорку од око 6000 испитаника, матодом фаце то фаце, у 6 земаља бивше СФРЈ (Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Македонија и Косово), и цијена се кретала од 131.000,00 КМ до 162.000,00 КМ.

И шта рећи на крају, као што видите, обрни окрени, никако доћи до 210.000,00 КМ.

Срђан Пухало

Везане вијести:

С. Пухало и званично предао писмо МУП-у и Тужилаштву РС