Није мала ствар дати интервју у неким новинама. Треба то заслужити звањем, знањем или залагањем.

У посљедњем броју Новог репортера од 8. јуна 2011. године, интервју даде и мој земљак Петар Ашкраба Загорски. Човек нам “подари” потпуно нову историју српског народа.

Али није овдје ријеч о Петру Ашкраби Загорском, него о Новом репортеру који три странице посвећује човјеку који има огромно самопоуздање да омаловажава историјску науку и понуди нам алтернативну, али нетачну историју.

Одавно је познато да је “патриотизам” основни предуслов за појављивање на страницама Новог репортера, али је велики проблем што је то изгледа постао и једини услов. Да ли једна новина која себе доживљава као озбиљну и професионалну и коју Влада финансира грантовима од по 200 000 КМ, смије себи да дозволи да има саговорника који изјављује сљедеће ствари?

“Суштина је у томе да се посредством презимена сазнаје тачна историја, а не она која нам је представљена као таква. Значи, презимена су техника или метода спознаје праве историје, од првих помена прије 2.500 година до данас.”

Након ове изјаве сваки пристојан новинар би прекинуо интервју или би се кренуо зајебавати са саговорником. Али, није се десило ни једно ни друго.

Интервју “тече” даље и Ашкраба рече:

“Срба је наравно мало, али, ваља знати – свега што ваља је мало. Јер да Срби нису велики, не би ни имали толико непријатеља, а Србима су углавном непријатељи они који су настали од Срба.”

А сада да видимио шта саговорник новинара Бижића мисли о универзитетским професорима: “Мора се знати да је доста њих тајно прешло у разне секте и остала чуда и да то нејчешће нису људи власни собом, да не управљају ни својим женама, па чак ни својим гаћама”.

И тако три стране.

Нови репортер је овим интервјуом понизио новинарски занат, историчаре и науку уопште. Одавде слиједе неки веома важни закључци везани за овај часопис.

• Патриотизам нема алтернативу!
• Историја итекако има алтернативу!

О томе ћете читати у неком од наредних бројева Новог репортера.