Сребреницо ти си мени мила. Да Бог да се опет поновила.

Ово су пјевали полупијани млади (по)четници из Фоче на почетку митинга подршке ђенералу Ратку Младићу у Калиновику. То су клинци који су рођени послије рата и кроз пјесму прихватају чињеницу да се злочин у Сребреници десио, прижељкујући репризу тога.

Морамо ли нагласити да њихове пјесме и скандирања код осталих учесника скупа нису наишла на осуду. Напротив!

Шта ти је људска глупост, на митингу подршке човјеку који је ухапшен због оптужби за ратни злочин у Сребреници, његове присталице јавно величају тај злочин.

Све ме подсјећа на митинге из 90-их година, само нема Караџића. Ни на сликама, ни на мајицама, ни у пјесмама. На образима неких дјевојака исцртане српске заставе. Онда се зачу Боже правде и поче митинг.

На бини представници локалне власти из Калиновика, представници локалних борачких организација од Гацка до Рогатице, Кошарац из СНСД-а и наравно увијек достојанствен и отмено сијед, Пантелија Ћургуз.

И поче говоранција.

На почетку се водитељици митинга деси лапсус, па умјесто да одамо подршку ухапшеном ђенералу, она рече да одајемо пошту. Сахранише Младића прије него и оде у „казамате“ Хага. Након тога је констатовано да је име Ратка Младића тренутно најскупље српско име и да он није ни издајник ни злочинац, већ херој. Због недостатка времена, што је и разумљиво, нисмо могли чути аргументе који иду у прилог овим тезама. А нико од присутних није ни инсистирао на њима. Поготово не они мали (по)четници из Фоче.

Свој пригодни говор предсједница општине Калиновик и садашња социјалдемократкиња, поче ријечима „Бог вам помог’о“. Маса не узврати. Констатова да је у Калиновику рођен ђенерал и да је ово мјесто данас мјесто „пркоса и поноса“. Потом рече да нико није крив док се то не докаже на суду. Ђенерал нас је водио и бранио, рече предсједница општине, не размишљајући да том констатацијом потенцира командну одговорност Младића.

Након шефице општине, за говорницу изађе један мушкарац. Одмах изјави да је Ратко Младић жив, док је и један калиновачки Србин жив, али и Срби из Херцеговине. Затим спусти глас и некако тужно рече “ухватили су га у тренуцима када његов здравствени билтен није у најбољем стању.“ Наружи он Србију што неће да пружи адекватну здравствену његу ђенералу и да нема праведног суда за Србе. Ни у БиХ, ни у Србији, а поготово у Хагу. Било је ту и приче о вјековним српским територијама и вјековном прогањању Срба. И у стилу свевишњега, који је ваљда једини компетентан да о томе говори, констатова да „нема гријеха“ на ђенераловој души.

На крају се могло чути да Србијом не управљају прави Срби, већ потомци Поздераца.

Као трећи, али не и најмање важан говорник, појавио се Пантелија Ћургуз. Не чита већ импровизује на лицу мјеста. Поче са „уважени саборци и ..... помаже Бог“. Рече да је Младић српски јунак и легенда, а онда спомену и Јевреје и глобалисте. Јевреји су позитивни јер само они и Срби знају како су преживјели геноцид. Глобалисти су ти који су започели рат у БиХ, заједно са Алијом и његовом Исламском декларацијом. Након тога опет спомену ђенерала и констатова, ничим изазван, да је он највећи српски официр 20. вијека. Није лош Степа Степановић, није лош ни Мишић, али ни близу Младића. Да Степановић и Мишић живе били би сатанизовани и хапшени. О српским квинслинзима није хтио ни причати, можда због тога што су Тадић и Додик добри другари. И док је свој надахнути говор приводио крају, Ћургуз изјави да је генерал „пропао у висину“, чиме је чини ми се, новим оксимороном обогатио наш језик.

Након ова три говора, митинг се привео крају. Посебна делегација оде да обиђе кућу ђенерала, у којој нико не живи. Шта су тамо радили немам појма!?

И док се народ разилазио својим кућама, Гачани још увијек нису напуштали свој положај испред локалне крчме. Мене је посебно импресионирала пјесма:

„Што се оно Дрина нина, кажу стиже Ћићолина.“