Srđan Puhalo
Хоће ли Српска умјети да пјева, као што “хероји” пјевају о њој?
„Свака жртва има своју сврху ако се зна због чега се подноси. Моја жртва и жртве многих људи из Посавине имају смисла ако постоји Шамац и ако постоји Република Српска.“
Ово су ријечи Благоја Симића, човјека који је осуђен на 15 година затвора, а које је изрекао на прослави поводом пуштања на слободу.
Благоје Симић је, према оптужници, ”одговоран за злочине зато што је као предсједник кризног штаба, а потом ратног предсједништва Босанског Шамца, "учествовао или одобравао насилно заузимање општине, зато што је издавао наређења, утврђивао политику и доносио одлуке којима су кршена права муслимана, Хрвата и других несрпских становника, на основу којих су они незаконито затварани, мучени, депортовани а њихова приватна и пословна имовина и стока уништени".
Истовремено се у Требињу снима филм о Срђану Алексићу који је штитећи пријатеља, цивила и муслимана, страдао од српских резервиста.
Па у чему је проблем?
Проблем је у томе што је Симића, по повратку из затвора дочекало и поздравило 300 становника Шамца, док је борачка организација општине Требиње изразила огорчење начином на који се представља лик српског борца.
Проблем је у томе што Симић не показује ни трунку кајања или разумјевања за оно што је починио у рату. Проблем је што он себе види као жртву, а не као починиоца злочина.
Вријеме је да се Република Српска опредијели ко су за њу хероји, а ко злочинци; Симићи или Алексићи!?
Знам ја да је кривица индивидуална, али је одговорност колективна. Ми смо одговорни за оно што су у наше име радили многи Симићи и малобројни Алексићи. Ако их већ нисмо осудили, бар их треба презрети.
Још већа је одговорност према нашој дјеци која требају да разлуче шта је добро, а шта лоше.
Да ли ћемо их учити да је крађа лоша без обзира да ли краду Србина, Хрвата или Бошњака, а убиство је убиство без обзира да ли си убио Србина, Хрвата или Бошњака!?
Да ли ћемо их учити да злочин може бити почињен и када водиш одбрамбени рат, пошто смо се у задњем рату сви бранили, или то није тако!?
Морамо се опредијелити за шта смо.
Дјеца расту и постављају питања.