3 сата послије поноћи, Рајко Васић спава у радној соби за упаљеним рачунаром...

Дух Ничеа: Васићууууу. Васићууууууу. Пробуди се.

Васић: Ко? Ко је то?

Дух Ничеа: Ја сам Васићу, Фридрих Ниче.

Васић: Ко? Фридрих Еберт!?

Дух Ничеа: Ма, какав Еберт. Ниче, Фридрих Ниче.

Васић: Аха. Е, сад ми је лакше. Шта хоћеш, лег`о сам у два, преламам нову Љепојевићеву књигу!?

Дух Ничеа: Нема спавања, ти си први почео. Ко је Лагумџија и зашто га поредиш са мном?

Васић: Па зар не заступате исте идеје!? Оба сте анархисти.

Дух Ничеа: Васићу, Васићу, све си побркао. Мора се учити са разумијевањем, а не ”напамет”. Вјероватно си ме замијенио са Прудоном или Бакуњином.

Васић: Ма нисам Ниче, то је политика тј. спиновање. Да те нисам спомено у том контексту, Срби и не би знали за тебе. Па, за шта се ти залажеш, мајке ти?

Дух Ничеа: Ја се залажем за афирмацију животне снаге и полета, која је уско везана за моралне вриједности аристократије, тј. господара. Аристократија себе сматра племенитом, узвишеном, снажном, и намеће се својом животном енергијом и вољом да води. Са друге стране, робови нису племенитог поријекла, нису узвишени, нису ни снажни ни мудри, и карактерише их пасивност, одсуство амбиција и животне снаге. Због тога робови морају да буду вођени и да се покоравају господарима. Другим ријечима, аристократија сама одређује свој идентитет, док робовима неко други одређује индентитет.

Васић: Па, то је и Шефова филозофија, знао сам ја да он то није сам смислио.

Дух Ничеа: Ако смо то разјаснили, морао би објавити деманти за оно што си рекао медијима.

Васић: Е, видиш Ниче, ту имамо два проблема. Прво, моје демантије медији неће да објаве. Не знам зашто, али неће. Знаш, ја сам „напредни графички радник“ и имам штампарију, па бих могао да објавим те твоје књиге.

Дух Ничеа: Неће моћи, Васићу! Ја се гнушам демократије, социјализма и либерализма, а ти и твоја партија то заступате и афирмишете.

Васић: Не могу да вјерујем. Ти си један од ријетких, уз Пухала, који је прочитао програм СНСД-а. ’Ајде што си прочитао програм, него га и схваташ озбиљно. Е мој Ниче, мој Ниче, види се да си филозоф.

Дух Ничеа: Значи, оно није истина?

Васић: Е, јеби га Ниче, баш си наиван. Па, страначки програми се пишу тако да их свако може тумачити како хоће. Него, хоћемо ли ми о послу!? Ако објавимо неку твоју књигу, гарантујем ти да ће бити најпродаванија и на сајму књига у Београду и у Загребу.

Дух Ничеа: А коју да штампамо, Заратустру, Антихриста, Сумрак идола или Вољу за Моћ? Ја бих најрадије да штампам....

Васић: Ма какав Заратустра, тај је из Ирана и то ми се не уклапа у издавачку политику. Против Антихриста ће бити Качавенда и Григорије, а Сумрак идола би се могла погрешно протумачити од стране Шефа. Најбоље да буде Воља за моћ. Предговор ће написати Шеф, он је политиколог, а има и искуства.

Дух Ничеа: Значи, договорили смо се. Штампамо Вољу за моћ, али молим те, немој да ме више поредиш са Лагумџијом.

У том тренутку Васић се пробуди и одмах је знао да има нови бестселер.