Srđan Puhalo
Босна и Херцеговина 21. вијека – питања за Стевандића
Поштовани господине Стевандићу ,
Имам потребу да доведем у питање неколико ваших теза изречених у колумни Европа 21-вијека.
Ваше тезе су прилично проблематичне јер их нисте поткријепили чињеницма, а ако се прихвате „здраво за готово“, постају опасне једнако као и почетком 90-их година.
Ви кажете: „А ако би баш тјерали мак на конац, могли би рећи да у БиХ постоје националне, цивилизацијске и културне разлике, које су спојиве само диктатуром типа ’чувајмо братсво и једннство к'о зјеницу ока свога – тј. до прве прилике’.”
Након ове ваше изјаве мени није јасно што су националне разлике у Босни и Херцеговини веће и значајније него разлике између Италијана, Француза и Њемаца у Швајцарској, који ето могу да живе заједно. Те разлике које Ви, као националиста, толико потенцирате, Фројд је још поодавно препознао и називао „нарцизам малих разлика“. Фројд о томе каже: „Управо минорне разлике код иначе сличних народа чине основу за њихова међусобна непријатељска осећања.“
Такође ме чуди да се Ви као српски националиста, лако одричете „наше браће“ која су до прије 500 година била иста као и ми.
Веома добро знате да је 500 година само трептај ока у процесу еволуције човјека и да је немогуће да босански Муслимани постану толико различити од Срба и Хрвата, да се са њима више не може живјети.
Потом потенцирате цивилизацијске и културне разлике између Срба, Хрвата и Бошњака. Прво што сте превидјели је да је култура саставни дио цивилизације, па је непотребно то раздвајати, али да сад не закерамо. Много је интересантније да нам објасните које су то цивилизацијске и културне одлике Срба у односу на босанске Муслимане и Хрвате или боље речено у каквој су се цивилизацији формирали Срби из Босне и Херцеговине, а у каквој ови други.
Господине Стевандићу, потом кажете: „А првом приликом би могли закључити да је РС европски оријентисан ентитет, који, додуше тренутно, има афричку стопу криминала; док је већина ФБиХ, односно у кантонима са Бошњачком већином, оријентисана на исламско-азијску варијанту, са благим отклоном ка турском „АТАТУРК“ моделу (читај под контролом САД) и растом шансе да у Парламентима ФБиХ и БиХ добијемо еквиваленте Хамаса и Фатаха. Хрвати лутају мало тамо, мало овамо, у потрази за својим ентитетом, док им вријеме, односно број, убрзано истиче.“
Опет сте констатовали неке ствари, које нисте поткријепили аргументима. Живо ме занима на основу чега сте закључити да је Република Српска проевропски орјентисана. Истраживање које сам спровео у децембру прошле године, а биће публиковано за два мјесеца, показало је да међу Србима налазимо највећи број оних који се противе уласку Босне и Херцеговине у Европску унију, као и да се Европљанима највише осјећају Хрвати, а потом Бошњаци и понајмање Срби. Ево још једно истраживање као доказ моје тезе.
Додамо ли томе различите изјаве лидера Срба у Републици Српској, Милорада Додика, о Европској унији, ваш аргумент о Србима као проевропски орјентисаним грађанима је прилично упитан. Притом сте, свјесно или не, заборавили нашу љубав према „мајци“ Русији чији се интереси разликују од интереса Европске уније.
Још је опаснија теза, коју морате добро поткријепити чињеницма, о томе да су Бошњаци већином орјентисани ка исламско-азијским земљама, с благим отклоном ка Турској. Моје истраживање је показало да је Бошњацима најмање важно за чланство Босне и Херцеговине у Европској Унији да ли ће Србија, Хрватска или Црна Гора постати чланице Европске уније или не. Бошњаци желе у Европску унију без обзира на друге земље у региону и без обзира што Церић тврди да им је Турска мајка.
Овдје ћу стати.
Пошто стално изјављујете да сте против рата, онда је вријеме да престанете са фразама које су довеле до рата у овој земљи. Мало ме подсјећате на онога академика Хаџитанкосића из филма „Шишање“ (6 мин и 30 сек), што баш није похвално.