У емисији “Недјељом у два”, 12. децембра, Жељко Копања изговара легендарну реченицу „пустим Бориса Дежуловића да га искасапи (Додика), али се не могу одрећи пријатеља (опет Додика), у невољи“.

Након мјесец дана тај исти Жељко Копања власник Независних новина отказује сарадњу са Борисом Дежуловићем, због "реорганизације и уштеде", а никако због текста под насловом “Мама, тата, пас и Српска”. И тако је рецесија „узела“ још једну новинарску жртву, Бориса Дежуловића.

Истовремено, у Независним новинама је уведена ригорозна контрола новинара. Не ради се о цензури, пу пу пу далеко било, као што ти мислиш злонамјерни читаоче, већ због могућности да се неко у знак протеста због, рецесијом условљеног прекида међународне сарадње с колегом Дежуловићем, дигне руку на себе.

Поводом тога биљежимо и изјаву главног и одговорног уредника Независних новина „вољели смо читати његове колумне, али његова опсесија једним човјеком је постала патолошка. Бити добар новинар, значи бити и хуман, али хуманости нема у наношењу душевне боли вољеном бићу (не знамо на кога је мислио). Нарочито у вријеме рецесије“. Затим је додао „сада је писање колумни спало на мене и Куљиша, што је изазов на који ћемо одговорити истом мјером“.

Појавило се и „отворено“ писмо Независног синдиката новинара Републике Српске, цјелокупној српској јавности у којем они. између осталог, пишу „врхунац патриотизма је куповати наше и Независне новине, тиме се помаже и привреда Републике Српске. Ако не желите да читате новине позовите број 666 и донирајте 1 КМ за нас“. У писму даље истичу „ми дижемо Глас (Српске) против неправде која се наноси нашем колеги Дежуловићу, али смо свјесни и тешке економске ситуације у којој се налази и наш газда. Због тога, и једном и другом, упућујемо подршку“. На крају овог обраћања нашој, али не и њиховој јавности, поручено је „ако не желите да Вања Фуртула напусти РТРС и оде у савјетнике, плаћате телевизијску претплату“.

Дирнут пажњом својих колега новинара, али не свих, из Републике Српске Дежуловић је казао „рецесија не бира, колумнисти су њене највеће жртве. Почело је с Ценићком, а сада је докачило мене. Тако ми и треба када тражим велике хонораре. Требао сам волонтирати као Куљиш. Имам пуно разумијевања за овај поступак господина Копање. Захваљујем се независним колегама из Независних новина и Независног удружења новинара, на подршци и молим их да независно и достојанствно прихвате наш растанак. Адио“.