Новине у Републици Српској су “полудиле” након што је Викиликс почео да објављује тајна документа амeричке администрације о свему и свачему. Насловне стране „прште“ од ексклузиве.

„Полудио“ је и предсједник Додик због спомињања њега у издајничком контексту. Ја би овоме „опиченом“ Аустралијанцу савјетовао да се код нас све толерише и демантије, осим „чачкања у паре“. Ти се, Џулијану Асанжу, не петљај или ћеш осјетити бијес наших „ умјетника за односе с јавношћу“.

И док ми Срби бистримо свјетске завјере, никако да нађемо времена да се позабавимо нашим ратовима и пажљиво ишчитамо дневнике ратне дневнике Ратка Младића. Ово сигурно не пише, нити ће писати у нашим романтичним уџбеницима Историје. А има се ту свашта прочитати.

Недеља, 31.05.1992. 22 часа, Јахорина

Младић: “Маузер (у Бијељини) се осилио и он не може да ради онако како он хоће.“

Средина јуна 1992. године, Младић и Караџић имају састанак са представницима српских политичких и војних власти источне Босне.

Љубосав Симић, Пред. општ. Братунац: „Имали смо паравојне формације, данас имамо чисту ситуацију, али дуго времена стојимо на мјесту, људи су се опустили предали су се пљачки и увећавању имања.“

Војно-политичко савјетовање, Бијељина, 2. 9. 1992.

Посланик др. Новаковић: “Свештеници да се баве борбеним моралом, а не нишанџије, ово је став Владике Василија.”

20.септембар 1994. у Карађорђеву

Слободан Милошевић: „Ја не прихватам став М. Крајишника да се покољу сви МиХ.“

Слободан Милошевић: „Војничка логика је јасна, рат морамо завршити, највећа опасност народу прети од сулудог руководства на Палама...“

Зоран Лилић: „Тохољ је узео просторије Ослобођења и претворио га у стан, Бранко Остојић је направио стан од 1000 м2, у БЛ је узео акције за 600.000 ДМ, које вреде милионе...“

7. октобар 1994. у Добановцима

Предс. Милошевић: „Цела им линија према ЦК шверцује и они су најбоља интендатура. Шверцују сви и власт и МУП и војска. Они одржавају 5. корпус.“

Предс. Милошевић: „Микелић је један покварењак и лопов, али зна да се снађе.“

Предс. Милошевић: „У РС стање је политички потпуно конфузно. Највећа опасност прети од руководства РС. Војска је остављена себи и локалним моћницима. Највећи део војске је локалног значаја. Претежан део је територијална структура и тешко је преокренути. Команду прихватају када им се дође да им се нешто помогне.“

А тек да смо имали Фејсбук, умјесто свески, за вријеме рата?