Након „побједе“ СНСД у Републици Српској, можемо очекивати велико незадовољство међу њиховим члановима.

Очекивања су била велика (запослење, директорска мјеста, управни одбори и др.), али ваља прво намирити симпатизере ДНС и Социјалистичке партије. Истина ови у ДНС ће бити много захтјевнији (ваља харамбашу Грујића & дружину намирити), док је код социјалиста ситуација много једноставнија, пензионери нису баш амбициозни.

Није лако ни челницима СНСД, јер ваља сада наћи тј. жртвовати некога на мјесто Премијера Републике Српске. Од кандидата за Премијера Републике Српске се првенствено очекује да користи само кичмену мождину, али не и мозак, мада би било пожељно да је фотогеничан.

Ови што су близу Додику, веома добро знају какво је стање с буџетом и економијом, и тешко да ће пристати на добровољни харакири, док су СНСД-овци из провинције постали опрезни, после оного што је прошао и пролази први човјек Инвестиционо-развојне банке Голић.

Мислим да би за то мјесто најбоље било да предложе Лигњослава из цртаног филма Сунђер Боб. Довољно је познат, не припада ниједној политичкој партији и увијек се извуче из невоље. Идеално за једног премијера.

У случају да Славко Митровић пристане да постане Премијер Републике Српске, новинари могу да очекују досадне и монотоне конференције за штампу, док ће владина служба за односе с јавношћу морати да уведе и трећу смјену за слање саопштења за јавност.

Послије онако „величанственог“ завршног митинга у Бањој Луци, а и изборних резултата, СДС-овци би требали на Тргу Крајине да се јавно казне (рецимо бичевањем самих себе). Што би свакако привукло више људи, него поменути митинг. Наравно, то никако не треба гледати као покајање или признавање грешке, јер их није ни било, већ као њихов умјетнички перформанс или промовисање традиционалног начина лијечења пуштањем (сопствене) крви.

Али имају они пречна посла, ваља смислити списак захтјева према СНСД, а богами и увјерљиво објашњење за своје симпатизере, од куда они у коалицији с СНСД.

Искрено, ја бих волио да СДС постане дио власти макар и на нивоу Босне и Херцеговине. Не због јачања позиције Републике Српске у законодавним органима Босне и Херцеговине, већ ми је дојадило да стално пишем (критикујем) о СНСД.

Ово је баналан разлог, али и ја сам човјек.