Зовем се Урош Гостић и рођен сам 1936. године у Добоју, гдје и данас живим. По занимању сам економиста.

Тренутно сам посланик у Парламенту Републике Српске и ангажована сам у одборима за привреду и финансије и одбору за ревизије. Познат сам и по томе што нисам много активан у Парламенту Републике Српске.

Питате се зашто?

Варијанта 1.

Ја сам Вам старији човјек, а старије људе више интересује стање простате, висина притиска и холестерол, од стања у ентитету. Такође имам и унуке који су ми интересантнији од испразног скупштринског наглабања. Морам да вам се похвалим да одавно нисам имао бољи кромпир у башти, него ове године.

Варијанта 2.

Ја сам по природи интровертан човјек, који не воли да се експонира у јавности. Због тога сам имао проблема у младости, јер нисам желио да учествујем на школским приредбама, прво за Светог Саву, а касније за 1. Мај. Ни у Народној скупштини нисам успио да превазиђем ту стидљивост, а касно је сада да идем код психолога.

Варијанта 3.

У мојој породици се одувјек знало „ко коси, а ко воду носи“. Отац ми је био веома строг и пријек човјек, прави српски домаћин. Није код њега било пуно приче, само рад, ред и дисциплина. Тако да сам ја још као мали научио да ћутим и гледам своја посла. Мислио сам да ће бити другачије када кренем у школу, али и ту сам видио да се ћутање и те како исплати. У војци сам послушност усавршио, што ми је добро дошло када сам се оженио. Ето, од малих ногу до данас ја ћутим, гледам себе и није ми лоше.

Варијанта 4.

Иако сам завршио економију, ја сам у дубини душе умјетник. То нико не зна, али имам већ три свеске поезије. А добро знате какве су поете, стално у облацима и маштањима. Мене не интересује обични, приземни проблеми, али зато стално размишљам о смислу живота и његовој пролазности.

Варијанта 5.

Не могу да вјерујем шта ови моји партијски другови могу да изваљују у Народној скупштини Републике Српске. Сто пута сам им казао да се не проваљују, али џаба. Ја бих најрадије пропао у земљу, када чујем шта све лупетају. Скретао сам им пажњу неколико пута на нашем посланичком клубу, али су ми запријетили да ће ме избацити из странке. Пошто сам у неким кредитима, једино ми је преостало да ћутим и чекам да ми истекне мандат.

Варијанта 6.

Још на почетку мог посланичког мандата, сватио сам да је моје да будем редован и да слушам шта ће ми рећи Шеф. Није овако лоше. Добра и редовна плата, а ништа се не ради. Ако ме неки грађанин заустави на улици и пожали се, ја га као пажљиво саслушам, кажем да ћу то питање поставити у Парламенту и наставим даље шетњу. Ако ме поново сретну, ја значајно и тихо кажем да је то у процедури или да се Бошњаци томе противе.