03.00 ч –Морам устати! Морам устати! Морам устати!

03.30 ч -Аутобус је крцат.  Боже, ко је је све у странци?

05.30 ч -Прођосмо (кроз) Мостар. Нормалан свијет спава, а ми се патимо на неудобним сједиштима.

06.20 ч- Ево и Јабланице. Криза је велика, у Федерацији  још нису направили онај срушени мост на Неретви.

08.20 ч- Иза нас оста и Бугојно. Бешика ће ми екплодирати. Ћутим и трпим, терористи су свуда око нас.

09.40 ч- У Јајцу смо. Подјелише нам сендвиче.  Сув  је и тврд, као да смо  шест година у опозицији, а не на власти.

11.00 ч- Улазимо у Бања Луку, ваљда ћу и ја напокон  видим зграду наше Владе.

11.15х- Сорајић ми „ували“ да носим заставу. Надам се да ће ме снимити РТРС па да се на локалним изборима нађем на листи.

11.45х -Ево ме у Борику. Осам сати пута да би само био на трибини и махао заставом?

12.00 ч- Улази Шеф, Борик је прокувао. Како му није вруће у оном одјелу и кравати? Ми скапасмо од врућине.

12.20 ч -Додик је рекао да нас доживљава као своју породицу, са којима се дошао договорити како ће зарадити. Све у кругу породице.

12.40 ч –Радмановић рече да вјерује да ће бити изабрани најбољи. Ако су нам они на листи у Требињу најбољи, кукала нам мајка.

13.00 ч- Шпирић прича о враћању неких дугова народу, биће да нисам добро чуо. Обично народ враћа наше дугове.

13.15х- Мазалица рече да се много учинило за младе. Што јесте, јесте,  нарочито на запошљавању.

13.30 ч- Изгоресмо од врућине. Одох на пиву, надам се да има Никшићко.

15.00 ч- Јебем ти аутобус, ваља опет осам сати путовати до Требиња, по овој врућинчини.

19.00 ч- Леђа ме боле од сједења и сав сам у „голој води“. Нисам овако замишљао политику.

23.00 ч – Напокон сам дошао кући, ваља сутра на посао. Сорајић нам  је рекао да се с тиме не зајебавамо, једва су нас убацили у државне фирме.  Али сам зато, домаћински махао заставом.

Пише: Срђан Пухало