Ето у Бањој Луци гостовао Атеље 212 с преставом “Коса“. Нисам неки познавалац позоришта, па Вам нећу причати о самој представи, већ о свемо што се дешавало око те преставе.

Данашња „Коса“, се разликује од оне од прије 40 година. Сада се критикују глобализација, мултинационалне компаније, потрошачко друштво, телевизија, национализам, религија, рат у Ираку, колективизам, патријахат и још штошта.

Значи, „Коса“ критикује и исмијава вриједности које су данас доминантне у нашем друштву.

Пошто је „Коса“ фенси представа, до карте је било тешко доћи. Људи су морали да потежу везе и везице да би некако дошли до карте. Звали су се министри, савјетници премијера, спонзори и директори, не би ли се набавила карта. Појавити се на представи, по могућности у брендираним крпицама, било је ствар престижа. И док нам у представи глумци поручују да сви људи требају имати исте могућности, ми у публици смо добро знали да то није тако.

Три сата су нас глумци убјеђивали да се побуна исплати, да требамо подићи свој глас против: неправде, ропства, послушности, снисходљивости и безнађа. Аплаудирају им “виђенији” Бањолучани, предпостављам, без гриже савјести. Они су професионалци, и они “праве” јасну границу између идеала, емоција и посла. Њих не интересује ко је на власти, они само раде свој посао.

Представу су гледали: градоначелник Бање Луке, прва постава РТРС (појачана информативним програмом), главна и одговорна уредница “Гласа Српске”, подпредсједница Народне скупштине РС, ректор Универзитета, директори јавних установа. Претпостављам да су уживали у представи, али је тешко повјеровати да ће се они промијенити и побунити против дискриминације, направде, национализма, корупције, стереотипа и предрасуда које “красе” наше друштво. Знају они да је то лоше, али они су легалисти и поштују устав и институције система, као што би то требао да ради и сваки лојални грађанин наше Републике.

По завршетку представе, слиједило је затварање Театар феста. Та “част” је припала генералном директору РТРС и бившем министру Вјера Драгану Давидовићу, човјеку који је успио да четнике претвори у хипике, или је можда обрнуто.

Има ли бољег начина да се “Коса” обесмисли? Ја мислим да нема. Наравно, и “затварачу” Театар феста је публика аплаудирала. Очекивано?

И шта рећи на крају?

“Коса” није лоша представа, помало наивна за све нас који смо преживјели 90-те године. У Бањој Луци се с рефреном “Дај нам сунца…” мало ко идентификовао. Имамо ми нашег “Краља сунца” који се у суботу у указао у Млинској Ријеци, на пикнику СНСД.

И све постаје мање важно.