Родбина Генерала Крстића се много забринула што је њихов отац, дјед, стрици и ујак, смјештен у исти затвор с познатим терористом Абу Катадаом, десном руком Осаме Бин Ладена.

Забринута је и породица Абу Катаде, десне руке Бин Ладена, када сазнала да је њихов, отац, син, брат, даиџа и амиџа у истом затвору с Генералом Крстиће. Србином који је осуђен на 35 година због геноцида над муслиманима у Сребреници.

Наравно, за неке Србе, геноцида у Сребреници није ни било, осим према Србима, а генерал Крстић је жртва монтираног и политичког процеса у циљу сатанизације српског народа. За неке муслимане Абу Катаду је прије борац за слободу него терориста, који је, као и Крстић, жртва америчке империјалистичке политике и пристрасног западног судства?

Видите шта се све може десити када се зајебавате с перспективом. Имате два „невина“ човјека у енглеском казамату, који труну на правди Бога.

А сада ево званичне перспективе из „Закупљеног термина“:

1. ...„Сваки човјек мора да вјерује у њу (Републику Српску) као што вјерује у своју породицу и свој живот. ... Без тог повјерења нема ни личног живота ни породичне среће.“...

2. ...„Срби морају да врате вјеру у свој живот и своју будућност, а да би то учинили морају да поправе своју популациону политику“....

3. ... „Ја овдје имам своју породицу и остављам свој карактер овом народу“...

4. ... „Ја сам импресиониран (Предједник ММФ) стањем у РС, неки медији у РС, чак то нису ни пренијели као вијест. Да је то, рецимо, речено у Хрватској, Хрватска не би скидала са свог јавног сервиса најмaње шест мјесеци ту причу. Код нас је то било само за једнократну употребу“...

5. ... „Градимо на Чемерну прелаз који се чека да буде изграђен 50 година. Чак и Тито и његовa власт нису ријешиле то питање, без обзира што су прослављали Сутјеску и Зеленгору, нису нашли тада могућност да ријеше то питање. То је припадало мени и мојој генерацији.“...

6. ... „Србија матица овог народа, ништа ново не говорим. Када кажем да људи овдје, Срби, у РС и БиХ, па и Хрватској, воле Србију, понекад више спремни да се жртвују за њу, него сами Србијанци. То је опште мјесто. То је готово карактеристика свих који живимо овдје “...

7. ... „Нисмо ми безгрешни. Било је одређених грешака, али да ме питате сада које и не знам...“

8. ... „Није било пристојно да правите неку камуфлажу и правите неку зградицу, да би се додворили некима који говоре, има неких људи који су гладни. Знам ја то и није то спорно“...