Milko Grmuša

Једноставно је

Заправо, нема превише ствари које треба да се учине да би се човјеку дала могућност да буде слободан и да живи од свог рада, онако како жели.


Потребно је само да се окупе слободно мислећи појединци, којих несумњиво има, да начине једну нову снагу. Она неће бити заснована на принципу масе, него слободних индивидуалаца, те да спроведу неколико кључних реформи у заједници. Наравно, уколико добију демократску подршку већине за тај свој програм.

Радикална реформа администрације

Бирократију ваља десетковати. Бирократе су будале, чврсто организоване по мафијашким принципима. На сваки могући начин штите једни друге, непрестано се репродукују и исисавају друштвену енергију. Ништа креативно не умију да чине, само компликују процедуре, чиме "оправдавају" своје постојање, а веома често траже и мито да то све чине. Њих ваља сјећи, немилице. Процедуре морају бити једноставне и брзе. Примјера ради, регистрација предузећа мора да се заврши ЗА ЈЕДАН ДАН.

Капак.

Поступак регистрације треба да се сними, и постави на интернет, да свако може да га нађе и разумије. Или, за оне информатички неписмене (то треба што прије мјењати), да се нацрта шема на улазним вратима суда гдје се предузеће региструје. Овако, човјек док данас региструје предузеће, кад то и учини, више нема енергије ни за живот, а камоли за привређивање.

Потребно је увести е-управу. Слично Естонији, која на око 1,3 милиона становника има 140 владиних службеника. Оно што вам заправо треба то је матични и, евентуално, број личне карте. Кликнете „ентер“, и то је то.

Дакле, оваквом реформом администрације иста се малтене укида, штеде се средства грађана која иначе одлазе на плате тим бирократским штеточинама и битангама, поједностављују се процедуре, смањује се значајно могућност корупције и тиме добијате: вјетар у леђа привреди, смањење криминала и слободнијег, предузетнијег и срећнијег појединца. Врло једноставно.

Радикална реформа фискалног система и максимално поједностављње вођења пословних књига

На овако сиромашну и јадну привреду не треба да постоји више од једног пореза. ПДВ је сасвим довољан. Може се повећати његова основна стопа, рецимо на 25%. Привреду, предузетнике и раднике држава треба да престане да пљачка. Она то чини, тако што им краде више од половине прихода, а ништа им не даје заузврат, сем малтретирања.

Порез на профит предузећа је смијешан, јер овде нема предузећа која поштено раде и имају такав профит да могу и да измире обавезе према запосленима и да инвестирају у своје активности. Порез на доходак ионако се прелије у ПДВ. Порез на некретнине, као и остали директни порези, има процентуално слабо учешће у укупним фискалним приходима, и једина варијанта у којој треба да постоји јесте у оном случају кад неко не обрађује нпр. земљу чији је власник. У том случају треба да плаћа још један порез, "порез љености". У том случају тај или ће почети да обрађује ту земљу, или ће је дати у закуп или продати ономе ко то жели да ради. А не, као што је сад случај, да оволико земље стоји потпуно необрађено.

Држава, такође, треба да да у бесплатан зајам земљу чији је власник онима који је немају, као и субвенцију у ђубриву, нафти и сјемену за једну годину, да би они који немају од чега да живе могли почети са неким елементарним привређивањем, да не остану гладни. И то је то. То је сасвим довољно што се тиче социјалне државе и њеног програма збрињавања социјално најугроженијих категорија.

Процедура вођења пословних књига

Треба је максимално поједноставити. Као што рече тај мој пријатељ, један његов познаник, аутомеханичар, имао је ситуацију да му муштерија тражи да јој поправи жмигавац (буквално је нешто само прочачкао и замијенио сијалицу).

И сада, више је времена и енергије (читај-пара) потрошио док је то укњижио, него на саму привредну активност, којом се човјек иначе бави. Дакле, поједноставити вођење тих књига, такође поставити на интернет, и престати зезати људе. Држава треба да пошаље само пореску пријаву, и то је то.

Радикална реформа правосудног система

Правда се мора вратити у правосудни систем, из кога је истјерана. Та битанге тамо морају да схвате да је осјећај за правду субјективан и иманентан сваком човјеку, те да судије немају ексклузивно право и да тумаче шта је то праведно. Стога, бар у кривичним стварима ваља увести поротни систем суђења, у коме лаици (обични грађани, који се у пороту бирају према критеријима честитости, поштења и одговорности) одлучују да ли је неко крив или није, док судија (или судско вијеће) даље одлучује на основу одлуке пороте. Дакле, порота одлучује о чињеничним, а судија (судско вијеће) о правним питањима.

Исто тако, јавност мора добити прилику да учествује у оцјењивању рада судија и тужилаца, што је потпуно логично, јер не постоје грађани због њих, него они због грађана. Такође, имовинске карте носилаца правосудних функција и чланова њихових породица морају бити редовно ажуриране и стално доступне јавности.

Укидање државног система социјалног осигурања

Објашњење је брутално једноставно-да је ваљало нечему, не би крахирало и толико оптерећивало привреду. Човјеку треба дати његову поштено зарађену плату у пуном износу, а он нека сам слободно одлучује шта ће са њом: да ли ће је цијелу одмах потрошити, да ли ће је ставити испод сламарице, дати у банку на штедњу или шта год.

Уколико неко одлучи да има смисла да оснује приватни пензиони фонд нпр, онда нека га и оснује, и нека пронађе комерцијалну логику да прије код њега оставим свој новац него у банку или гдје већ. Слободна воља. Шта ту има држава да се петља. А не као до сад: издвајате читав живот за здравствено и пензионо, и кад вам треба лијек-опет га плаћате у цијелом износу, као што плаћате и љекаре и све остало.

О значају синдиката незапослених у привредном процесу и формирању реалне цијене рада већ сам писао.

Дакле, у суштини ствари су врло једноставне. Нема пуно реформи које ваља извршити. Основна ствар јесте да човјек мора бити слободно биће, иначе ће се потпуно дехуманизовати. Човјек мора преузети одговорност за себе. Ово нису ствари које су тешко оствариве јер су ту неке зле чике из мафије и државе, и јер су људи глупи.

Не, ово је тешко учинити јер ТИ довољно не чиниш да се промјениш.

Komentari
Twitter
Anketa

Koji vam je spomenik Tvrtku Prvom Kotromaniću ljepši, u Banjaluci ili u Sarajevu?

Rezultati ankete
Blog