Можете мислити шта год желите о Шпирићу, али његове политичке процјене су респектабилне. Човјек никада није омануо. Увијек је био на правој страни и због тога треба увијек пажљиво слушати шта нам он говори.

Ето, човјек прије неки дан забринуто изјави да његов Шеф „иде корак испред осталих у Босни и Херцеговини, али многи не могу да га прате, нити смију да га прате. Неки бјеже од разговора и упорно траже кривца.“

Ово су ријечи Премијера Босне и Херцеговине, којима оправдава иницијативу свог страначког Шефа, о мирном растурању земље коју води. Па има ли љепшег посла од Шпирићевог? Навијаш да ти растуре земљу од које си за три године зарадио најмање 160.000 КМ. Ако то није бeзобразлук, шта јесте?

Појавио се нови конкус за директора Инвестиционо-развојне банке Републике Српске. Једва чекам да видим колико је мазохизам присутан на нашим просторима. Поред осталог, тражи се и општа здравствена способност, али нисам сигуран да је било ко ко се пријави за ово радно мјесто при здравој памети. Али, тиме требају да се баве моје колеге клиничари.

Ко је осуђиван или кажњаван из области финансијског пословања, не може да конкурише на ово радно мјесто, али ко постане директор држава му не гарантује да неће завршити у Специјалном тужилаштву или у затвору. У посебним условима конкурса је наведено да може бити са завршеним економским, правним, математичким и техничким факултетом. Ако има још неки незадовољни саобраћајни инжињер који не машта о образовању одраслих, већ о банкарству, ево прилике да се усрећи.

Да се ја питам ја бих на ово мјесто поставио Микеревића, ако тај човјек не умије с парама, ко онда умије?

Премијер Републике Српске је примио студенте друге године Одсјека за новинарство бањалучког Факултета политичких наука. Додик је поручио студентима „да улажу у своје знање, јер то је најбоља инвестиција“. Морамо се сложити с Додиком, али морамо додати да је учлањење у СНСД, такође добра инвестиција. Бићу слободан да додам да ни некретнине и воћарство нису лоше инвестиције.

Након посјете Премијеру, будући новинари су „остали без текста“, што је основни предуслов за њихову успјешну каријеру, али није необично јер су се срели с човјеком „којег нико не може, нити смије пратити“.