Одавно се нисам тако „забављао“ као неки дан док сам читао текст „Један предсједник умјесто трочланог Предсједништва БиХ“ који је изашао у Новом Репортеру број 359. Пођимо редом.

Један Јевреј и Ром, држављани Босне и Херцеговине, су тужили Босну и Херцеговину пред Европским судом за људска права у Стразбуру, због тога што не могу да се кандидују за Предсједника Босне и Херцеговине. Наравно, добили  су спор, јер како рече суд „Забрана мањинама нема објективно и разумно оправдање и зато је у супротности с Европском конвенцијом о људским правима , која забрањује дискриминацију.“

Саша Бижић, аутор текста, не налази ништа необично у овој пресуди с становишта правде и логике, поготово „ако је ријеч о људима из народа са другом страдалничком историјом, као што су то Јевреји и Роми.“

Е сада можемо да се запитамо јер се за мјесто Предсједника Босне и Херцеговине могу кандидовати само особе које потичу из редова „страдалничких народа“, или је за то довољно да будете држављанин Босне и Херцеговине. Такође можемо да се запитамо колико један народ, из реда Осталих, треба да страда да би добио епитет „страдалнички“и могућност да његов члан учествује на изборима.

У даљем тексту, аутор указује на све компликације које  произилазе из ове пресуде приликом бирања чланова Предсједништва Босне и Херцеговине. Како предпоставља аутор приједлог Републике Српске ће бити „да се умјесто формулације о томе да се у Предсједништво БиХ бира Србин из РС, а из Федерације БиХ Бошњак и Хрват, у Устав Босне и Херцеговине уврсти реченица да се из Републике Српске бира један члан, а из Федерације БиХ два члана.“ Наравно, аутор је свјестан да ова формулација није добра и да компликује политичку ситуацију у самој Федерацији БиХ, али и у Републици Српској.

Из тога произилази да тужба није требала ни да се поднесе од стране Финција и Сејдића, јер то води укидању „троглавог“ Предсједништва и увођењу функције једног предсједника тј. уставних реформи на мала врата. Као што рече аутор текста „Правило етничке већине и националне хомогенизације у Данашњој БиХ не дозвољава другачији расплет, осим тријумфа првопласираног у сарајевском надметању за за титулу најувјерљивијег централисте.“

Ја сам то схватио овако, а можда сам у криву? Роми, Јевреји и други Остали, прихватите своју дискриминацију, зарад комодитета Срба, Хрвата и Бошњака.  Ваше је да статирате у овом филму, док се ми бавимо режијом.

Аутор текста даље износи тезу по којој Финци и Сејдић „само у етничком смислу могу позвати на припадност јеврејском и ромском народу. Међутим они су политички Бошњаци, о чему свједоче сви доступни подаци о њиховом досадашњем јавном ангажману.“

Треба бити „храбар“, па овако нешто рећи, или то се може објаснити етноцентризмом тј. немогућношћу аутора текста да сагледа ствари из друге перспективе осим из етничке.

Запитајмо се:

Да ли то значи а Роми, Јевреји и Остали, у Босни и Херцеговини, не могу имати своје политичке интересе. Одговор је јасан, могу, али би било добро се поклапају с интересима српског, хрватског и бошњачког народа? Наравно, било би најбоље да се поклапају с  интересима српског народа.

Да ли Финци и Сејдић могу поднијети тужбу као појединци тј. грађани, а не као представници колективитета, јер им је основна право „да буду бирани“ угрожено? Наравно да могу, али код нас нема ни појединаца ни грађана. Биће да је то још једна завјера Јевреја, Рома и међународне заједнице против нас, а у корист Бошњака.

Да ли је колекетивно право Срба, Бошњака и Хрвата, важније од колективног права Осталих и индивидуалног права Сејдића и Финција? Јесте, из перспективе конститутивних народа ,али не и суда у Стразбуру.

Да ли се крше основна људска права у Босни и Херцеговини? Да, али то је због мира у земљи. То би тужибабе из реда Осталих ,требали имати науму, ако се поново буду обраћали Стразбуру.

Да ли Срби, Хрвати и Бошњаци имају ишта против Осталих? Немају, они их  и непримјећују, још од 1992. године.

Да ли треба ишта мијењати у Босни и Херцеговини, када нам иде тако добро? Ма јок, само нас пустите да уживамо.