Прође и други Демофест и осим што сам се стварно добро провео, почео сам да размишљам , да ли је он данас субверзиван за наше друштво огрезло у национализму, затворености, страху и сиромаштву?

Пођимо редом.

Често смо могли чути од гостујућих демо-свирача, да им је драго што су се на једном јесту поново скупили млади људи из бивше Југославије, Балкана и др. Сваки истински српски националиста треба да се запита и забрине, да ли се тиме подржава југоносталгија тј. афирмише братсво и јединство, као нешто што је добро и чему треба тежити.

Још више треба да забрињава чињеница да те ријечи долазе од дјеце, која су најчешће рођена почетком 90-их година и не памте ни СФРЈ, а још мање браство и јединство.

Ако Вам кажем да је пјевачица побједничке групе из Хрватске, изјавила да би могла да се уда за неког бају из Бање Луке, онда то отвара питање мјештовитих бракова, што је врхунац издаје националних интереса за сваког искреног националисту, али и доказ да Хрвати, макар били и музичари, не бирају средства да „заузму" Бању Луку. Узгред Хтвати, истина двије групе, су освојили и награду жирија, новинара и публике.

За три вечери колико сам био видио сам само једног Дражу Михајловића и гомилу петокрака, српова и чекића, неколико Че Гевара, али и гомилу сатански поздрава. Чисти сатанизам.

Ови млади људи јесу „лупетали", али су странци стварно прекардашили?

Они Французи тј. њихова још симпатичније пјевачица (тако фино „ваља" оно њихово рррррр...) је најмање три пута споменула Босниа, а ниједном Републике Српска. У садашњем историјском тренутку за опстанак нашег ентитета, ниједан нормалан националиста то не би слушао, већ би демонстративно напустио концерт или га барем достојансвено прекинуо.

Ништа се од тога није десило. Наша публика на Кастелу јој је радосно аплаудирала и скакала од среће. Још су тражили и бис. Да влада и град нису дали неке паре, помислио би да иза овога стоји Сорос и разни Стифтунзи, који на перфидан и подмукао начин шире унитаризма међу српском омладином.

Посљедње вече смо слушали оне индијске Енглезе или енглеске Индијце, никако да укачим њихов идентитет. За сваког истинског националисту питање националног идентитета је од пресудне важности, једнако као и ваздух.

Осим што су обилато користили источњачке мелодије, било је ту и трбушног плеса, а у једном тренутку почеше да се хвале како су они мултиетнича и мултиконфесионална група, и како је то добро. Само сам чекао када ће из мрака излетити Славко Јовићић Славуј, да им очита буквицу о патриотизму.

Сваки истински националиста не може да примјети, а да га не иритира доминација зелене боје на Тврђави. Немојте ми рећи да је то случајно. Ипак није све тако зелено тј. црно. На Кастелу је било толико мртвачких глава, истина стилизованих, да би националиста који је ту залутао могао помислити да се налази на неком од четничких уранака.

Једва чекам да видим шта ће бити на трећем Демофесту, јер три пута Бог помаже. Је л' тако браћо?