Градски Оче и остали наши старатељи, пишем вам као становник Гундулићеве улице, који је „мало" изнервиран вашим односом према мени, који опет живим у тој улици.

Мислим да је вријеме да успоставимо један партнерски однос између Вас и мене, јер је до сада накако била само једносмјерна комуникација, тј. ви наплаћујете, а ја плаћам. Дојадило ми је да сте увијек у праву и по закону, а ја никада. Не може то више тако! Уствари, још увијек може јер ви сте на власти, али ко зна шта носи будућност?

Пођимо редом.

Када Ви и ваши запослени одете на концерт Цеце и Лепе Брене на Градски стадион, ја се не буним ни због буке ни због репертоара. Уствари, зовнем ја понекад комуналну полицију, али њима не пада на памет да прекину концерт који су Влада и Град подржали.

Када на истој манифестацији у 23 часа направите један „боли глава" ватромет и пробудите ми дијете, ја требам да покажем пуно разумијевања за ту крканско-естрадну манифестацију. С друге стране, не пада Вам на памет да направите игралиште за клинце иза зграде. Предпостављам да ћете нам звучне траке или "лежећег полицајца", поставити тек када неко неко дијете удари ауто.

Када год настане нека фрка за коју сте ви одговорни (гријање, саобраћај, вода) ви од нас тражите да се стрпимо и да имам разумијевања за тренутне проблеме, па бих волио да и ви покажете разумијевање за мој проблем с паркирањем.

Када код треба да се паркирам ја се сјетим оног вашег слогана „Бања Лука моја кућа" , а онда тако љут и беспомоћан опсујем главног архитекту који је пројектовао ту кућу.

Ово пишем у своје име јер ми комшије раде по цијели дан, да би вратили стамбене кредите, и немају баш много времена, а ни воље, да се с вама дописују. Рекоше ми да ће, чим врате садашње кредите, дићи нове да купе паркинг мјеста (11.000 КМ) у подземним гаражама испод наших зграда.

Једног смо неки дан једва убједили да одмах не дигне тај кредит, већ прво да отплати овај за стан.

Због тога, градски Оче и остали наши старатељи, молим Вас да ми помогнете, да зарадим 500 КМ, а ја Вам обећавам да ћу те паре потрошити да платим паркирање мог аута, између оне двије ћизе које сте нацртали иза Алтернативне телевизије и при томе оборили пет-шест стабала, да би лакше „ударили" асфалт.

У случају да ми омогућите да зарадим 1.000 КМ онда обећавам да ћу своју „љуту" машину да паркирам у гаражу, У Алеји Светог Саве, које вам, како ви кажете, „зврље" празне. То за вас није нека лова, а ја ћу бити мање нервозан и неће бити насиља у мојој породици.

Такође бих Вас замолио да поразмислите о градњи обданишта и школе у насељу. Ова дјеца се право разрасла.

С надом да ћете ово прочитати, срдачан поздрав
Срђан Пухало