Ових дана размишљам о томе како бих, да сам новинар Алтернативне или БН телевизије, формилисао питање, нашем Премијеру а да се овај не наљути, прасне или експлодира, тј. да останем добар с њим. Такво питање вриједи најамње пет милиона марака Чини ми се да ови с телевизија намјерно шаљу „неписмене", „некултурне" и „злонамјерне" новинаре да би нервирали нашег Премијера.

И неки дан се Премијер фино поиграо с новинарима позвавши их на прес конференцију која није одржана.

Па како описати тај однос власти и наших новинара?

Све ме ово подсјећа на садо- мазо играрије. С једне стране имате Власт или је биље рећи Додика, која ужива да "показује зубе и мишиће" и ужива у својој супериорности. Себе види као беспријекорног, радо превиди понеки аргумент, а када су суочи са својом погрешком игнорише је и наставља по своме. С друге стане имамо новинаре с свим карактеристикама мазохизма. Мазохизам се може описати као задовољство од патњи и физичког бола.Термин означава све врсте уживања у физичким и моралним патњама, што би по правилу требало да води оргазму. Код мазохизма велики утицај има престроги суперего због којега појединац тражи патњу, да би искупио своје претпостављене грехе.

Као што видите имамо савршен однос између омнипотентне власти, и искомплексираних новинара с нечестом свијешћу, који се увијек заврши спектакуларним оргазмом и једних и других. После се у кревету запали цигарета, нешто се опуштено прочаврља и назад у нове радне побједе, до новог сусрета.

И мада Вам, на први поглед, однос премијера и новинара може да изгледа као перверзија, није тако, јер не постији перверзија у сексуалном односу, када оба партнера на то добровољно пристају и уживају у томе.

И да на крају парафразирам Ничеа „ Миле када идеш на конференцију за штампу, понеси бич"!