Za isti iznos, moguće je pazariti oko 30 kilograma uvoznog deterdženta za veš ili jedan set novih guma za jeftiniji automobil.

Nedavno su hrvatske kolege uradile analizu šta se sa minimalnom platom može kupiti u toj zemlji, a šta u Irskoj. Poredeći te podatke sa BiH, još jednom se pokazalo da je život u Republici Srpskoj daleko ispod svakog standarda.

Naime, minimalac u Hrvatskoj iznosi 2.621 kunu neto ili oko 728 maraka. Istovremeno, najniži iznos koji zarade u Irskoj je 1.400 evra, što je konvertovano u marke, 2.730.

Tako se, naprimjer, u Hrvatskoj za najnižu platu može pazariti oko 290 litara dizela, što je četiri puta manje nego u Irskoj, gdje se za minimalac pazari otprilike 1.100 litara ovog goriva. U Republici Srpskoj, za platu od 395 maraka, može da se kupi oko 207 litara dizela, odnosno da se napune četiri prosječna rezervoara.

Ukoliko odluči da se počasti Samsung LED televizorom od 42 inča, naš radnik će morati da pozajmi još minimalac i po, jer ovi televizori koštaju od 900 maraka. Slična je situacija i u Hrvatskoj, dok Irci ne treba da brinu, jer za zarađeni novac mogu da kupe tri ovakva moderna prijemnika.

Minimalac u RS je vrijedan koliko i 282 litre mleka ili 30 kilograma junetine. Takođe, njime može da se plati šestomesečna prosječna potrošnja struje za kuću ili najam opremljenog stana od četrdesetak kvadrata u širem centru Banjaluke, bez režija.

Ta računica kod hrvatskih kolega izgleda ovako: 524 litre svežeg mlijeka, 37 kilograma junetine, devet mjesečnih računa za struju, pola stanarine u Zagrebu. Kod Iraca situacija je neuporedivo bolja: 2.000 litara mleka,  200 kilograma junetine, 30 računa za struju, te stan u centru Dablina sa svim režijama.

Irci se mogu pohvaliti i činjenicom da za minimalac dvoje ljudi otputuje na Kubu, sedam dana sa svim uključenim troškovima.

Kod nas je situacija, po tom pitanju, tragikomična- za 395 maraka jedna osoba će, van sezone, otputovati u Sjevernu Grčku- tri dana će se voziti autobusom, a dva će provesti u Solunu- imaće plaćen hotel na bazi dva noćenja sa doručkom.

Murisa Marić, izvršna direktorka Udruženja za zaštitu potrošača „DON“ iz Prijedora, navodi da se Republika Srpska nalazi na dnu liste zemalja, koje bi se uopšte mogle porediti sa drugima.

Poređenje sa nama više nema nikakvog smisla. Za minimalac, u porodici u kojoj radi samo jedno, dok se plate osnovne režije, ne ostaje skoro ništa novca. Sa minimalnom platom može da se preživi deset do petnaest dana, a ostalo se svodi na neki vid veresije i puko preživljavanje- kaže Marićeva.

Dodaje da se mnogi građani zbog toga odlučuju na razne vrste kredita: namjenske, nenamjenske, pozajmice, različite kartice i druga zaduženja.

Vjerujem da ni najbolji stručnjaci ne mogu adekvatno da odgovore na pitanje kako se u Republici Srpskoj preživljava od 395 maraka, jer je to pravo umijeće življenja - kaže Marićeva.

Sindikalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Republici Srpskoj u januaru je koštala 1.879,22 KM. Sindikalnu korpu prosječna isplaćena neto plata za ovaj mjesec, u iznosu od 815 KM, pokrivala je sa 43,37 odsto.

Najviše novca porodice u Srpskoj su trošile za hranu – oko 698 KM, za stanovanje i komunalne usluge oko 580 KM, za tekuće održavanje domaćinstva oko 105 KM, za odeću i obuću oko 135 KM, higijenu i negu zdravlja oko 86 KM, za prevoz oko 192 KM, te za obrazovanje i kulturu oko 82 KM.

Minimalac prima oko 30.000 radnika

Ranka Mišić, predsednica Saveza sindikata RS, kaže da u Republici Srpskoj za minimalac trenutno radi oko 30.000 radnika.

Međutim, ta brojka s vremena na vreme varira, pa broj radnika koji rade za najnižu platu zna da bude i znatno veći od 30.000. Realno gledajući, minimalac bi u RS trebalo da prima 19.000 radnika - pojasnila je Mišićeva. U Savezu sinidakata ranije su kazali da se od takve plate jedva preživljava, te da ljudi uglavnom kupuju najosnovnije i najjeftinije namirnice, ali da ćute iz straha da će ostati i bez to malo skromnih primanja.

Poskupljenja

Ukupne potrošačke cijene u januaru u odnosu na decembar 2016. godine bile su veće za 0,9 odsto, a najviše su poskupjela alkoholna pića i duvan za 3,6 odsto, hrana i bezalkoholna pića za dva odsto, prevoz za 1,2 odsto, te troškovi rekreacije i kulture za jedan odsto.

Izvor: Blic