Sjednica Narodne skupštine Srbije je počela u 11.10 časova. Predsjedavao je Dragan Maršićanin, predsjednik Narodne skupštine Republike Srbije.

U svom govoru, tačnije premijerskom ekspozeu, Đinđić se osvrće na katastrofalno ekonomsko stanje koje je vladalo u Srbiji u tom trenutku, pa čak naglašava da je po skoro svim ekonomskim parametrima, Srbija bila posljednja u Evropi. 

On je tada tvrdio da odgovornost za ono što se dešavalo u Srbiji tokom devedesetih ne snose građani, nego vlasti Srbije. 

„Srbija je ovih 10 godina bila prepuštena na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama u samoj zemlji i međunarodnim interesima izvan naše zemlje. To vreme je završeno i danas možemo da kažemo da je ono završeno. Posle 5. oktobra Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke. Ovo što mi danas radimo, konstituisanje demokratske Vlade, možemo u simboličnom smislu da smatramo 6. Oktobrom“, pričao je tada Đinđić. 

On je smatrao da je jedan od glavnih prioriteta uspostavljanje političke stabilnosti u regionu i pronalaženja modaliteta saradnje u regionu, posebno sa susjedima, zemljama bivše Jugoslavije. 

Kao drugi prioritet identifikovao je stvaranje stabilnih demokratskih institucija u zemlji. „Mi moramo da postavimo nezavisno sudstvo, modernu državnu upravu, efikasan sistem javnih službi i servisa, da bi naši građani mogli da ostvaruju svoje interese i da bi oni koji žele da ulažu u našu zemlju, bili sigurni da su te investicije bezbedne.“

Treći uslov koji je Đinđić primijetio je zakonodavstvo, sa akcentom na oblast poslovanja, a četvrti kvalitetna saobraćajna infrastruktura. 

Posljednji, peti uslov za napredovanje zemlje bio je kvalifikovana radna snaga i kvalitetan menadžment u privredi. 

O odnosima sa Crnom Gorom, Đinđić je rekao sljedeće: „Dajte reformom već postojeće jugoslovenske države da rešimo sve otvorene probleme na relaciji između Srbije i Crne Gore. To je naša fer ponuda. Ja se nadam da će oni prihvatiti. Mislim da je veća čast ući u istoriju kao generacija koja je Balkan dovela u epohu prosperiteta i mira, koja je za našu zemlju trajno rešila pitanje njenog evropskog pripadništva, nego ući u istoriju kao političari koji su pribavili suverenitet ili međunarodno priznanje za svoju državu. Ima vremena i za tu sujetu. Sada je vreme da se reše veliki istorijski problemi regiona kao takvog. Možemo to zajedno da uradimo. Mi smo spremni sa našim kolegama u Crnoj Gori, i sa svim drugim ljudima u balkanskim državama koji to žele, da napravimo jednu zajedničku koncepciju budućnosti, mirne, prosperitetne budućnosti.“

Sa druge strane, imao je i prijedlog za rješenje problema sa kosovskim Albancima. 

„Albancima sa Kosova kažemo, promenile su se okolnosti. Sve ekonomske i ljudske interese vi danas možete da ostvarite samo u saradnji sa Srbijom i samo preko Srbije. Jer, mi smo postali motor razvoja. Srbija ponovo postaje lokomotiva Balkana. A, pre do nekoliko meseci bilo je moguće svaku politiku izdejstvovati protiv Srbije. Danas je moguće na Balkanu svaku politiku izdejstvovati samo u saradnji sa Srbijom. Mi smo spremni za takvu saradnju, sa umerenim ljudima, sa ljudima koji su se odrekli ekstremizma i sa ljudima koji su spremni da razgovaraju. Koji su spremni da ljudske i porodične interese stave iznad naduvanih nacionalnih interesa i nacionalnih mitologija.“

Jedan od najžešćih kritičara Đinđićevog premijerskog ekspozea bio je tadašnji poslanik Srpske radikalne stranke, a današnji premijer Aleksandar Vučić. On je tada zamjerio Đinđiću što nije predložio konkretan program i realna rješenja, nego je, kako je nazvao Đinđićev ekspoze, to bio spisak lijepih želja. 

„Gospodin Đinđić kaže da je izborni program DOS osnov političkog, ekonomskog i socijalnog programa nove Vlade Republike Srbije. Postavlja se pitanje čiji je to program, koji je to program DOS-a? Da li onaj, koji su objavili u predizbornoj kampanji, u kome se osim načelnih rešenja ne govori ništa konkretno, pa opet niste sigurni šta je program DOS-a, jer kada budemo govorili o pojedinim predstavnicima predložene Vlade Republike Srbije, uverićete se da su njihova programska opredeljenja potpuno različita ili suprotna“, istakao je tada Vučić. 

„Gospodin Đinđić kaže da on želi da se stvori saradnja između Srbije i Kosova. Pa valjda u programu DOS-a i u svemu onome što su govorili pred ove izbore bilo je reči o tome da je Kosovo sastavni deo Srbije, a ne da Kosovo sarađuje sa Srbijom. To je nešto što nas je prilično iznenadilo, gotovo da ne možemo da razumemo takav politički stav. DOS je to obećao, kao i sve druge političke organizacije. Ne mislite valjda da su građani Srbije tako brzo zaboravili koja su im obećanja bila“, dodao je Vučić. 

Vučić je Đinđiću zamjerio to što je kritikovao bivše vlasti, a u svom kabinetu i vladi imao je predstavnike koji su prije toga bili u SPS-u i čak Savezu komunista. 

On je kazao i da su izbori koji su tada sprovedeni bili najnedemokratskiji od 1990. nakon čega je nastao smijeh u sali. 

„Mi smo u Srbiji imali najnedemokratskije izbore od 1990. godine pa naovamo (smeh u sali), imali smo najprljaviju kampanju. … Ovim nevaspitanim poslanicima iz DOS-a, koji se smeju, a koji ništa ne znaju, to mogu da potvrdim, zato što sam učestvovao gotovo u svim kampanjama i mnogo češće kao opozicioni poslanik, samo jedanput kao neko ko je pripadao vlasti. Mnogo češće sam bio i na Miloševićevim sudovima, ne znam zbog čega, nego što su oni i sanjali da mogu da kažu i izgovore rečenice protiv njega (aplauz)“, objasnio je Vučić. 

„Što se tiče ovoga o čemu sam počeo da govorim, tiče se demokratije o kojoj se stalno govori. Ta demokratija nam je donela najprljaviju kampanju protiv političkih protivnika na izborima u decembru mesecu. Nikada tako podla, prljava i perfidna kampanja protiv političkih protivnika u Srbiji nije vođena. I nikada je niko tako nije vodio. Možda socijalisti 1993. godine, ali pošto je to bilo relativno davno, čini mi se da je ova vaša u decembru mesecu nadmašila“, zaključio je Vučić. 

Autor: Stefan Blagić