Posle 11 godina, nije mi bilo lako da se ponovo vratim u rodnu Srbiju, iako sam o tome sanjao svake noći. Znao sam da je pravda spora, ali dostižna. Nisam želeo da na dan povratka razmišljam kako su me ranije vlasti opljačkale i proterale, nisam želeo da budem zatrovan negativnim mislima ili željom za osvetom. To osećanje truje dušu, oduzima energiju i, na kraju, svi postajemo zatočenici mržnje. I dželati i žrtve udave se zajedno u njoj.

Optimizam, nada, osmeh i samouverenost je ono što nam je potrebno. Kada sam ponovo kročio na srpsku zemlju, osetio sam se kao opet rođen. Zato sam prvo poljubio ruku mojoj majci Danici, Mati Angelini, koja se zamonašila u Pećkoj patrijaršiji, posle smrti mog oca Janićija. Moja majka je kao sve srpske majke. Želela je da se približi Bogu i mom ocu, u miru i spokoju, na našem Kosovu i Metohiji, pored mesta gde joj počiva muž. Njena unuka, moja ćerka Danica, dobila je ime po njoj. Došao sam da je odvedem pred oltar i predam njenom Nikoli, divnom momku iz Vranja. Nema veće radosti nego kad otac udaje ćerku.

Ta dva susreta, sa mojom majkom i ćerkom, sa mojim Danicama, još jednom su me uverila da je istinska, nepobediva snaga Srbije u srpskoj porodici! Možemo da trčimo za karijerama, možemo biti hiljadama kilometara daleko, možemo biti slavljeni i proganjani, ali porodica i Srbija uvek ostaju u nama i sa nama, kao najveći oslonac.

Zato sam ponosan. Oteli su nam imovinu, odvojili su nas od majke, ali dušu, srce i ljubav prema Srbiji nisu mogli da nam iščupaju. Neću da pominjem one koji su nam učinili zlo, jer moramo ići napred, kao što smo mi nekada, uz podršku naše majke i oca.

Nismo počeli od juče, kako neki vole da nam prebacuju. Već 45 godina porodica Karić se bavi porodičnim biznisom. Kad je Mihail Gorbačov dolazio u Jugoslaviju, predstavljeni smo mu kao prva kapitalistička kompanija u socijalističkoj Jugoslaviji. Bili smo perestrojka pre perestrojke i da je to istina govori podatak da smo upravo na poziv Gorbačova otputovali u Moskvu, kako bi naš recept promena i uvođenja privatnog biznisa zaživeo u SSSR-u. Tada je premijer Riškov podržao da se u SSSR-u pokrene porodični biznis, sličan našem. O tome je pisao i „Njujork tajms”. Posećivali su nas i komunistički rukovodioci i patrijarh German. U Moskvi me je Riškov odveo sa delegacijom u muzej, posadio u stolicu velikog Lenjina, i rekao: „Ovde sedi naš jugoslovenski prijatelj”. Sve što smo pokrenuli u Srbiji, pokrenuli smo i u Sovjetskom Savezu.

U Srbiji sam, pod nezapamćenim sankcijama, napravio prvu mobilnu telefoniju, internet, banku, univerzitet, osiguravajuću kuću i televiziju, smatrajući oduvek da narod i zemlja ne idu napred puškama, nego mozgom. To je moja ideja vodilja i danas. Da sam zaista nešto loše uradio oko Mobtela, zar bi on bio prodat za oko dve milijarde evra? Na temeljima modernih tehnologija koje sam uveo, danas je IT sektor najsnažniji u Srbiji. Ponosan sam i na to.

U Sovjetskom Savezu nisam dozvolio da pokleknem, već sam iznova počeo da radim i stvaram. Sada gradim milione kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Želim da to činim i u svojoj Srbiji. Da izgradim „Tesla grad”, da zaposlim ljude širom zemlje, stavljajući se na raspolaganje predsedniku vlade koji je mudar i moderan političar. Otvorio nam je kapije Rusije i Kine, Amerike i EU, vodeći računa da očuva regionalnu stabilnost, da ne naseda na provokacije nacionalista koji bi da Balkan vrate unazad.

Prvi put Srbija nije provalija, nego most između Istoka i Zapada! Moćna i preporođena Rusija, predvođena Putinom, i Amerika koja je poklonila poverenje Trampu, sprečiće globalni haos i ratove. Vučićeva politika mira, stabilnosti i ekonomskog rasta idealno se uklapa u novi svetski poredak koji stvaraju Putin i Tramp. Tek se sada vidi koliko je bila mudra politika vojne neutralnosti premijera Vučića, uz istovremeno očuvanje nacionalnog dostojanstva.

Takvoj Srbiji, s podrškom velikih sila, pridružiće se konačno i Zagreb, jer zbog čega Srbija i Hrvatska ne bi postigle istorijsko pomirenje? U Beogradu je uvek postojala dobra volja za to. Ubeđen sam da će pamet da pobedi nacionalizam i tada će se večito „bure baruta” pretvoriti u najveće srpsko-hrvatske žitnice Evrope.

Ovakvoj Srbiji želim da pomognem svojim srcem, iskustvom i kapitalom. Slede nam dobre godine, verujte mi na reč. Gotovo pola veka u poslu me je ipak nečemu naučilo.

Izvor: Politika