Banjaluka – Pre desetak godina mnogi su u BiH s rezervom ili podozrenjem uzimali upozorenja o veoma opasnim razmerama do kojih može dovesti širenje radikalne islamske ideologije. Danas je, međutim, nakon serije takvih napada, teško naći ikoga ko će negirati ozbiljnu terorističku opasnost od ekstremista smeštenih po vehabijskim uporištima širom Federacije BiH, poput Gornje Maoče, Jezera, Dubnice, Bočinje ili sela Ošve pored Maglaja.

U napadu na policijsku stanicu u Bugojnu 2010. poginuo je policajac Tarik Ljubuškić. Godinu dana kasnije Mevlid Jašarević ranjen je nakon što je pucao na ambasadu SAD u Sarajevu i pri tome ranio jednog policajca, a u aprilu ove godine Nerdin Ibrić je, uzvikujući „Alahu-ekber”, izveo teroristički napad na policijsku stanicu u Zvorniku u kome je i sam stradao.

Posle napada u Bugojnu, direktor OBA Almir Džuvo izjavio je da u BiH vreba opasnost od oko 3.000 potencijalnih terorista, što posebno zabrinjava ako se zna da islamistički portali sve češće prenose poruke ratnika iz Sirije u kojima prete i otvoreno pozivaju na krvave obračune na Balkanu.

Trenutne procene su da se oko 150 državljana BiH bori pod zastavom Islamske države, a da se oko 50 njih vratilo u BiH i da predstavljaju realnu opasnost za bezbednost.

Gordon Bardoš, američki stručnjak za Balkan, jedan je od onih koji upozorava na to da je još u maju 2007. naišao na nepobitne dokaze o upadima ekstremista u ovaj region i da oni planiraju da otvore balkanski front u svom globalnom džihadu. Poziva se na upozorenja izraelskih zvaničnika, koji su u januaru 2010. upozorili da je balkanski region sledeća destinacija globalnog džihada za stvaranje infrastrukture i regrutaciju.

On je naveo i to da se nastajanje i rast militantnog islamizma na Balkanu mogu pratiti kroz život i rad pokojnog predsednika BiH Alije Izetbegovića, koji u svom delu „Islamska deklaracija” argumentuje da „nema mira ni koegzistencije između islamske vere i neislamskih društveno-političkih institucija”. Bardoš ističe da je za ovaj fenomen važan element obilata novčana podrška tvrdokornih islamista, koji finansiraju izvoz ekstremnih stavova u druge delove sveta.

Po nekim procenama, samo su Saudijci akonto finansiranja „islamskih aktivnosti” u BiH od 1992. do 1998. potrošili milijardu dolara. Militantni islamisti, navodi Bardoš, podržavaju napore radikalnih islamista u jugoistočnoj Evropi i kroz mrežu nevladinih organizacija.

Američka CIA procenila je da jedna trećina nevladinih organizacija iz BiH koje rade u svetu ima terorističke veze ili zapošljava osobe s terorističkim vezama.

Bivši potpredsednik Federacije BiH Mirsad Kebo smatra da sadašnja struktura najveće bošnjačke stranke, SDA, nema snage za borbu protiv radikalizma, jer je, kako je rekao, deo njih upleten u dovođenje radikalnih islamista u BiH. Kebo je početkom ove godine Tužilaštvu BiH dostavio desetak hiljada dokumenata u kojima je neke bivše i aktuelne zvaničnike u Sarajevu doveo u vezu sa pristizanjem mudžahedina u BiH i zločinima koje je odred „Mudžahid” –  prvi Al Kaidin odred u Evropi – počinio nad Srbima. Iako je Kebina prijava brzo odbačena, eksperti i mediji brujali su o tome da je BiH rasadnik terorista i ukazivali da je teško naći neki teroristički napaa u svetu koji ne bi imao direktne ili indirektne korene u BiH.

Američki diplomata Ričard Holbruk je 2008. ocenio kako bi, da nije bilo Dejtonskog sporazuma, teroristički napad 11. septembra verovatno bio isplaniran u BiH, a ne u Avganistanu. Takođe, za učesnike napada 11. septembra postoje izveštaji da je svako od njih imao svoje veze sa BiH, pa je tako, na primer, Majkl Ledin istraživač na Institutu za preduzetništvo Amerike izvestio da je Mohamed Ata, operativni vođa napada 11. septembra, prošao obuku u kampovima za teroriste u BiH, a da je Said Bajaji – još jedna ključna figura – i sam prošao kroz BiH. Posle napada na SAD 11. septembra 2001. visoki predstavnik u BiH Volfgang Petrič napisao je da „nema dokaza da je BiH bila baza Al Kaide”, a njegov sadašnji kolega Valentin Incko ocenio je da vehabije iz BiH „ne predstavljaju opasnost za Evropu”. Jedan od uticajnijih američkih eksperata za teroriste u BiH Evan Kolman, međutim, upozorio je da oni koji negiraju aktivnosti terorista na Balkanu „ili lažu ili nemaju pojma o čemu govore”.

Izvor: Politika.rs