Srpska napori na polju evrointegracija, kazao je Vučić, ne dovode u pitanje riješenost Beograda da ne primjenjuje sankcije Rusiji:

„Sramota me je da dalje ponavljam, Srbija neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji. Naravno to uvijek može neka druga vlada to da učini. Ova Vlada to neće učiniti“.

Navedeno je da je nivo robne razmjene između Srbije i Rusije povećan za 26,9 odsto, te da je prevazišao istorijski maksimum iz 2013. godine. Vladimir Putin je podvukao da su okolnosti izazvane sankcijama EU prema Rusiji pogodne za inteziviranje sardnje sa Srbijom, te citarao rusku poslovicu da „ne bi bilo sreće dok ne pomogne nesreća“.

„Računamo sa tim da pošto Beograd preuzme predsedavanje OEBS-om u 2015. godini, konstruktivan rad u toj međunarodnoj organizaciji. Takođe će nam biti drago da sljedeće godine 9. maja vidimo u Moskvi predstavnike Srbije, predsednika Srbije, na proslavi 70 godina od pobjede nad nacizmom“. 

Aleksandar Vučić je takođe podvukao da se Rusija ne protivi nastavku evrointegracijskih procesa: „Srbija se nalazi na putu za Evropsku uniju i Srbija od tog svog puta ne odustaje. Srbija je zahvalna Ruskoj Federaciji što poštuje njenu suverenu odluku i što nikada ni na bilo koji način nije pritiskala Srbiju da odustane od svoje politike. Što poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije“.

Vučić je dodao i da je Putin, na njegovu molbu, prihvatio da određena kvotu Fijatovih vozila iz Kragujevca bude izvezena u Rusiju.

Putin je naveo i da Rusija ne želi novu gasnu krizu u Evropi, ali da će, kao što je to učinila 2008. godine, i ovog puta onemogućiti Ukrajinu da nekontrolisano uzima ruski gas iz gasovoda koji prolaze kroz tu državu. Osvrnuo se i na problem nastale u realizaciji gasovoda „Južni tok“:

„To je kao sa ljubavlju, ona može biti srećna samo ako oba učesnika tog procesa žele da nastave te odnose. Južni tok ne može biti realizovan jednostrano, već samo ako u tome učestvuju dvije strane. Ne možemo sami da gradimo projekat vrijedan više milijardi dolara, ako naši partneri razmišljaju da li je taj projekt potreban. Slična situacija je bila i na početku izgradnje Sjevernog toka za koji su sad svi zainteresovani”.

Među sedam sporazuma koji su potpisani između Rusije i Srbije su i oni o vojnoj i tehničkoj saradnji, uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, te rekonstrukciji tri dionice železničkog Koridora 10.

Sve izvan ovih konkretnih pitanja bilo je dio spektakla. Doček ispred „Palate Srbija“ - zvona sa crkve Svetog Simeona Mirotočivog oglasila  su se dok je Putinovo vozilo prilazilo, a sve vrijeme su zvonila i dok su intonirane himne dvije države.

Takođe, Putin iz Beograda odlazi sa „Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici“, koji mu je uručio predsjednik Tomislav Nikolić, obraćajući mu se i na ruskom jeziku: „Dragi brate Vladimire. Srpski narod se ponosi što nosiš najviši srpski orden“.

Nikolić se zahvalio, kako je rekao, podršci koju Srbija ima u vezi pitanja Kosova, što je naglasio i Putin: „Bilo je puno toga što smo zajedno uradili u prošlosti. Siguran sam da ćemo u budućnosti moći da uradimo puno dobrih stvari. Pomenuli ste stav Rusije vezan za Kosovo. Rusija zauzima principijelan stav, a on se ne bazira samo na prijateljstvu i bliskosti nego i na međunarodnom pravu. Podržavali smo Srbiju i nastavljamo da je podržavamo. Srbija ne trguje svojim prijateljstvima“.

Nije bilo prostora za pitanje Vladimiru Putinu kako gleda na to što Srbija podržava cjelinu teritorijalnog integriteta Ukrajine, sa Krimom. Naime, u susretu sa novinarima dozvoljno je jedno pitanje ruskih i jedno srpskih novinara. Oba su bila iz državnih medija.

Gordi: U Srbiji vlada konfuzija

Stručnjak za jugoistočnu Evropu sa univezitetskog koledža u Londonu Erik Gordi rekao je kako veruje da će Brisel Srbiji „progledati kroz prste“ zbog parade na kojoj prisustvuje Putin. Gordi navodi da, ipak, datum, način i simbolika dočeka Putina pokazuju konfuziju koja u Srbiji vlada:

„Zbunjuje i činjenica da samoproklamovani četnički vojvoda prima ruskog predsjednika i dodijeljuje mu odlikovanje za doprinos Crvene armije u oslobađanju Beograda. A još je konfuznija slika zbog toga što, kao što svi znaju, datum oslobođenja Beograda nije 16. nego 20. oktobar. Dalje, poslije ovog nesrećnog incidenta na fudbalskoj utakmici protiv Albanije, za dan parade izabrali su baš rođendan Envera Hodže”.

Da li je za očekivati da će posle ove parade Putinu Evropska unija rigoroznije i brže insistirati na usaglašavanju spoljne politike Srbije evropskoj spoljnoj politici?

Gordi: Ne bih očekivao nikakvu veliku promjenu. Mislim da je politika dosta jasna, pa je još i nepromijenjena, znači, jedna parada manje ili više ne znači mnogo.

Kako će se na ovu paradu gledati s obzirom na činjenicu da je Rusija zbog ukrajinske krize u svojevrsnoj izolaciji, a da Srbija joj pomaže da izađe ili umanji efekte te izolacije?

Gordi: Uglavnom mislim da će se na to gledati kroz prste, da postoje i važnija i veća pitanja.

Posjeta Putina izazvala je visoko interesovanje. Za događaj je akreditovano 912 medijskih radnika, odnosno 160 medijskih kuća. Novinarima nije bilo dopušteno iskazivanje bilo kakvih simpatija ili suprotnih osjećanja prema ruskom predsjedniku, te su od strane nadležnih iz službi Tomislava Nikolića upozoreni da će oni koji to učine biti zamoljeni da se udalje sa događaja.

izvor: Slobodnaevropa.org