To je slučaj i kada je u pitanju realizacija Ugovora o osnivanju Energetske zajednice kojim su se zemlje potpisnice obavezale da će u određenim vremenskim rokovima provesti set evropskih direktiva u oblasti električne energije, prirodnog gasa, nafte, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, životne okoline, konkurencije i statistike. Ovaj sporazum osim BiH potpisale su i Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Albanija, Makedonija, UNMIK, Ukrajina i Moldavija.

Da bi Bosna i Hercegovina ispunila obaveze preuzete potpisivanjem Ugovora sa Energetskom zajednicom, potrebno je da svi nivoi vlasti, u skladu sa svojim nadležnostima, hitno rade na usklađivanju energetskih zakona sa preuzetim Direktivama Evropske unije, saopšteno nam je iz Ministarstva za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose u Savjetu ministara BiH. 

„Direktive Evropske unije su dokumenti kroz koje se postavljaju ciljevi koji se trebaju ostvariti, a zemljama se prepušta da u skladu sa svojim specifičnostima osiguraju uspostavu sistema koji će ostvariti postavljene ciljeve. Imajući ovo u vidu jasno je da u slučaju BiH planovi Ministarstva spoljne tregovine i ekonomskih odnosa (MSTEO) su limitirani saglasnošću entiteta na određena ključna pitanja koja su u njihovoj nadležnosti. U 2013. godini MSTEO će u skladu sa svojim nadležnostima i raspoloživim kapacitetom nastaviti da daje puni doprinos implementaciji obaveza iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice“, navode u ovom ministarstvu.

Međutim, Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je protiv BiH proceduru „rješavanja spora“ zbog neispunjavanja preuzetih obaveza u organizaciji internog tržišta prirodnog gasa u skladu sa relevantnim zakonodavstvom EU. Sekretarijati je krajem januara dao rok od dva mjeseca Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa da dostave odgovor na koji način će biti prevaziđeni uočeni nedostaci, uključujući i harmonizaciju entiteskih propisa.

U ovom ministarstvu naglašavaju da se u okviru svojih nadležnosti aktivno radi na rješavanju ovih pitanja i da će u traženom roku pripremiti konkretan odgovor Sekretarijatu Energetske zajednice.

„Nažalost, željeni rezultat nije u potpunosti postignut, a primarni razlog je postojanje dva različita entitetska viđenja ili dva koncepta na koji način interno tržište prirodnog gasa u BiH treba biti organizovano. Trenutno je napravljen određen pomak kroz entitetske Zakone (Republika Srpska je usvojila izmjene-dopune Zakona o gasu, a u Federacija BiH je je urađen Nacrt Zakona o gasu i u proceduri je usvajanja). Od prijema pisma  `Obrazloženo mišljenje` MSTEO vrši intezivne konsultacije sa nadležnim BiH institucijama (Resorna entitetska ministarstva i 3 Regulatorne komisije) i nastojaće da u traženom roku pripremiti konkretan odgovor Sekretarijatu Energetske zajednice sa obrazloženjem koji su nedostatci već otklonjeni i na koji način će biti prevaziđene preostale neusklađenosti“.

U slučaju da Sekretarijat Energetske zajednice odluči da u postupku za rješavanje spora BiH nije ispunila tražene zahtjeve, posljedica može biti suspenzija određenih prava koja proističu iz Ugovora uključujući suspenziju glasačkog prava i isključenje sa sastanaka.

Infrastruktura

Bosna i Hercegovina je jedna od najnerazvijenijih zemalja u regiji kada je u pitanju gasna infrastruktura. Trenutno postoji samo jedan gasovod  koji preko jedne tačke iz Srbije predstavlja žilu na relaciji Zvornik - Sarajevo - Zenica u dužini od 192 km preko koje u BiH stiže ruski gas. Potrošnja gasa je izuzetno mala i oko 3% stanovništva koristi ovaj energent, dok je recimo u Njemačkoj taj procenat 98%. U Evropi se i dalje radi na razvoju gasnog sektora jer se mnogi pokazatelji potrošnje ovog energenta uklapaju u politiku energetske efikasnosti za koju se zalažu zemlje EU. Prirodni gas sagorijeva bez dima, bez imalo čađi, ne stvara pepeo. U produktima sagorijevanja nema sumpordioksida niti ugljenmonoksida, te sagorijevanjem ne uzrokuje aerozagađenje.

Razvoj gasifikacije je neminovan i na prostorima BiH. Kao podršku tom procesu Evropska investiciona banka je obezbijedila grant od milion evra za izradu „Studije izvodljivosti uticaja na životnu sredinu“ i „Studije društvenog uticaja“ u vezi s izgradnjom gasovoda Slavonski Brod – Brod – Zenica kojim bi se BiH priključila na Gasni prsten Energetske zajednice, ali u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonoskih odnosa su nas informisali da je i ovaj projekat pod znakom pitanja:

„Investicioni fond za Zapadni Balkan (WBIF) je odobrio sredstva u ukupnom iznosu od 1 milion EUR za izradu Studije izvodljivosti projekta transportnog gasovoda Zenica - Brod - Slavonski Brod koja uključuje i Studiju uticaja na životnu sredinu te analize troškova i dobiti. Preduslov za implementaciju projekta je imenovanje međudržavnog komiteta (BiH – Hrvatska) gdje sa BiH strane trebaju biti uključeni članovi iz oba entiteta. Republika Srpska, uz obrazloženje da navedeni projekat nema saglasnost Vlade Republike Srpske kao i da je strateški interes priključak na gasovod  `Južni tok` putem magistralnog gasovoda  `SAVA`, nije imenovala svoje prestavnike u međudržavni komitet pa se nije ni krenulo sa implementacijom projekta. U cilju razjašnjenja situacije a sa namjerom da odobrena grant sredstva ne budu povučena od strane donatora prestavnici WBIF su održali sastanak sa prestavnicima GAS - RES (kompanije koju je osnovala Vlada RS). Prestavnici GAS - RES su informisali WBIF da će u toku marta 2013. godine ovaj projekat tehnički sagledati sa  „Gaspromom“ strateškim partnerom u projektu  `Južni tok` i nakon toga, a uzimajući u obzir želju za bliskom saradnjom sa relevantnim institucijama u Federaciji BiH, eventualno predložiti resornom Ministarstvu korekciju stava odnosno prihvatanje projekta.“

Na pitanje da li početak izgradnje gasovoda koji će biti u sistemu Južni tok  znači da je BiH odustala od Gasnog prstena Energetske zajednice iz ovog ministarstvu pojašnjavaju:

„Činjenica je da je Republika Srpska potpisivanjem Memoranduma o razumjevanju sa strateškim ruskim partnerom AD Gazprom stvorila jedan bitan preduslov za realizaciju projekta priključenja na gasovod  `Južni tok`. Međutim, to ne znači da je BiH odustala da bude i dio Gasnog prstena energetske zajednice niti se ovi projekti u smislu budućih dobavnih pravaca gasa međusobno isključuju. Tome u prilog ide i činjenica da je WBIF odobrio grant sredstva za izradu Studije izvodljivosti južnog priključka BiH na Gasni prsten čija je realizacija u toku.“

Južni tok

Vlada Republike Srpske je konekciju na gasovod Južni tok proglasila projektom od nacionalnog značaja, a prema najavama radovi bi trebalo da počnu krajem ove godine. Vlada RS je prošle godine osnovala privredno društvo „Gas-Res“ sa primarnim zadatkom pripreme i nadzora izgradnje konekcije na gasovod Južni tok. Ovog mjeseca je Vlada imenovala radnu grupu za utvrđivanja prijedloga trase, a i vlasti Brčko Distrikta su podržale ovaj projekat.

Slobodan Puhalac, v.d. direkor „Gas-Resa“ za Frontal je izjavio da je projekat priključenja Republike Srpske i BiH na gasovod „Južni tok“ od izuzetnog značaja za oba entiteta sa efektima koji će biti valorizovani  u nizu područja od industrije do domaćinstava.

„U svim aktivnostima vezanim za saradnju sa`Gaspromom` sugerisano je i planiranje potrebne količine za Federaciju BiH koja je utvrđena u njihovim strateškim dokumentima“

Govoreći o obavezama iz ugovora koji je BiH zaključila pristupajući Energetskoj zajednici Jugoistočne Europe rekao je da one ne ograničavaju subjekte u novim investicijama.

„Naravno da se neki principi moraju uvažavati tu prije svega mislimo na ostvarivanje konekcije sa drugim sistemima, poštivanje direktiva utvrđenih od strane Energetske  zajednice i punu otvorenost za konkurenciju“, istakao je Puhalac.

BiH plaća treću najvišu cijenu u Evropi

Konkurencija je ključna i za nivo cijene koju će BiH plaćati dobavljačima. Kako je nedavno objavila ruska Izvestia BiH trenutno plaća treću najvišu cijenu gasa u Evropi. Više od BiH, koja 1000 kubnih metara plaća 515,2 američkih dolara, jedino izdvaja Makedonija (564,3 USD) i Poljska (525,5 USD).

„Smanjenje cijene gasa je tržišna kategorija. Izgradnjom novih dobavnih pravaca snabdijevanja BiH gasom, da li kroz sistem Južnog toka ili putem Gasnog prstena energetske zajednice, otvara se prostor za veću konkurenciju. Veća konkurencija, u skladu sa tržišnom logikom, daje mogućnost da se gas dobija po nižoj cijeni“ zaključili su u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

(Frontal)