БЕРЛИН - Суверенитет Грчке биће лимитиран и под великим притиском, слично као у случају продаје фирми некадашње Источне Њемачке током 1990-тих након пада комунизма, рекао је предсједавајући Еврогрупе Жан Клод Јункер.

Јункер је у интервјуу за њемачки магазин "Фокус" рекао да ће Грчкој за наредни талас приватизације требати рјешење по моделу њемачке агенције Тројханд, изражавајући оптимизам да ће мјере договорене са Атином помоћи да се ријеше проблеми земље.

Он је у интервјуу након што су министри финансија еврозоне одобрили траншу од 12 милијарди евра Грчкој рекао да су тимови експерата еврозоне већ кренули за Грчку.

Грчки парламент је изгласао је у четвртак формирање агенције за приватизацију у оквиру мјера штедње у складу са договором са ЕУ и ММФ.

Грци су веома осјетљиви на било какво ограничење суверенитета или приједлога да се неки страни "комесари" умијешају у руковођење земљом.

"Нико не може да вријеђа Грке, али неко мора да им помогне. Рекли су да су спремни да прихвате стручно мишљење из еврозоне", рекао је Јункер.

Јункер сматра да Грчка може да прикупи више од 50 милијарди евра од продаје државне имовине.

"Актуелни пакет мјера, са којим се Атина сагласила, донијеће рјешење проблему Грчке", рекао је Јункер, додајући да грчки систем прикупљања пореза није сасвим функционалан.

Према његовом мишљењу Грчка је у великој мјери сама произвела кризу. "Између 1999. и 2010. године плате су порасле за 106,6 одсто што није праћено истим растом привреде. "Политика раста плата била је потпуно ван контроле и није се заснивала на производњи", рекао је он.

Атина мора да прода пет милијарди евра државне имовине само ове године или ризикује да не испуни циљеве програма ЕУ/ММФ, који би могли да прекину финансирање неопходно влади и да се избјегне банкрот.

Распродаја државне имовине могла би имати горак укус за Грке који већ имају проблеме са растућом стопом незапослености док се рецесија наставља у трећу годину.

Некада највећа свјетска холдинг компанија Тројханд требало је да распрода државну имовину Источне Њемачке и оствари профит, али је "затворила књиге" са великим дефицитом и незадовољством хиљада радника који су остали без посла.

Ова агенција распродала је 14.000 фирми Источне Њемачке у периоду између 1990. и 1994. године.

Четири милиона Нијемаца радило је у компанијама, које је покривала ова агенција 1990. године, али је на радним мјестима остало само 1,5 милиона 1994. године када је агенција затворена.

Умјесто да оствари профит за све Нијемце Источне Њемачке, што је и био циљ, она је направила дуг од 270 милијарди марака или 172 милијарде долара.

(Срна/Фронтал)