Кина данас обиљежава 90 година од оснивања Комунистичке партије. Аналитичаре збуњује чињеница да је земља предвођена партијом, која се није одрекла марксистичких принципа, данас друга глобална економска сила која има динамичнији раст од Америке.

Кина обиљежава 90. рођендан Комунистичке партија с типично раскошним прославама, али и дебатама о томе да ли су потребне велике промјене у влади како би се одржао препород земље.

Расправа која већ годинама траје у академском свијету и међу аналитичарима, води се између оних који желе транзицију ка више демократској власти и групе познате као "нова љевица" која се залаже за више егалитаристичко и ауторатитивно уређење.

Агенција АП оцјењује да су неслагања појачана посљедњих мјесеци, између осталог, и због социјалних тензија усљед корупције и великог јаза у богатству.

У основи расправе је став да су реформе, које су комбиновале капитализам с државном контролом, али и које су Кину из сиромаштва довеле до положаја свјетске силе, завршиле стварањем нове елите, док су многим Кинези недоступне благодети напретка.

"Људи виде да су реформе довеле до свакаквих социјалних проблема и трошкова и да те трошкове сносе пољопривредници и радници", рекао је Јанг Џишенг, уредник у либералом часопису за пензионисане чланове партије, нагласивши да незадовољсто постоји и на љевици и на десници и у центру.

"Љевица не воли тржишну економију. Десница не воли то што нема других либерализација, што нема демократије. А центар се колеба", каже Јанг.

Да ли ће Кина кренути лијево или десно тиче се и свијета који се нада ће кинески привредни раст помоћи глобалној економији у рецесији, али је кључно и за опстанак Комунстичке партије.

Недавни протести око права мањина и радника мигранта на северу земље, у Унутрашњој Монголији, као и у јужној провинцији Гуангдонг, чине испразним тврдње Комунистичке партије да гради "хармонично друштво", наводи АП.

Прошле године премијер Вен Ђиабао је више пута поновио да су потребне политичке реформе како би се обазбиједио наставак привредног раста, али су предсједник парламента и кључни човјек у Комунистичкој партији узвратили да Кина не треба да усвоји демократију Западног типа.

Кина је данас друга свјетска економија (иза Сједињених Америчких Држава које су на позицији најјаче светске економије), чињеница је да је дошло да великог раслојавања становништва, али то је вјероватно цијена динамичног привредног раста.

(РТС/Фронтал)