СКЕЛАНИ - У Скеланима код Сребренице данас је обиљежена 18. годишњица страдања 69 српских цивила и бораца, мјештана овог и неколико оближњих села, које су муслиманске снаге из Сребренице мучки убиле 16. јануара 1993. године.

Тим поводом, неколико стотина присутних прислужило је свијеће код централног спомен обиљежја у Скеланима, гдје је за свих 305 српских цивила и војника из овог краја који су погинули у протеклом рату, парастос служио скелански протојереј Димитрије Крсмановић уз саслужење неколико свештеника из Бајине Баште.

Обиљежавању је у име предсједника Републике Српске Милорада Додика присуствовао његов савјетник Миладин Драгичевић, те новоизабрани министар рада рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић, који је рекао да велико присуство грађана данас у Скеланима показује неизмјерно поштовање према свирепо убијеним жртвама.

"Институције РС неће одустати од захтјева да се дође до истине и правде и да за масовни злочин у Скеланима починиоци одговарају. Хорде Насера Орића овдје су показале намјеру да униште овај крај и српско становништво и они који су чинили злочине мораће за то одговарати. Не можемо вратити животе, али ћемо истрајати да правда буде задовољена, да злочинци одговарају, што би била барем дјелимична утјеха породицама настрадалих", рекао је Ђокић.

Ђокић је истакао да је срамотно да за овај злочин још нико процесуиран и да је Насер Орић у Хагу ослобођен одговорности.

На данашњи дан 1993. године у Скеланима и околним српским селима муслиманске снаге, предвођене Насером Орићем убиле су 69 Срба, 165 их је рањено, 30 заробљено, а четворо се још воде као нестали. Међу погинулима већина су били цивили. Најмлађи Александар Димитријевић имао је пет година, док је његов брат Радослав живот изгубио у дванаестој години.

Остоја Тодоровић, коме је у нападу погинула кћерка Гордана Секулић покушавајући да избјегне несрећу и двоје дјеце преведе преко моста ка Бајиној Башти у Србији, затражио је од институција РС и правосуђа БиХ да учине више и да починиоци бруталних злочина одговарају, а да свијет сазна истину о масовним српским страдањима у овом крају.

Милијана Обрадовић, којој је погинуо двадесетчетворогодишњи син Драган, каже да је изгубила наду да ће неко од починилаца злочина одговарати након толико година и додаје да се нада само Божијој правди.

"Напад је почео са свих брда око Скелана. Једини излаз био је у бјекству преко моста за Бајину Башту и тамо сам се склонила, али многи нису успјели јер је мост цијели дан био под митраљеском ватром. Ту је погинуло доста цивила међу којима и неколико дјеце", присјећа се са сузама у очима ова старица.

Цветко Ристић из сусједних Кушића, који је 16. јануара 1993. године остао без оца, мајке, сестре и брата којег још није пронашао, огорчен је радом правосуђа БиХ. Каже да му је тек прије двије године обновљена кућа и да му је остало само да се нада да ће посмртни остаци његовог малољетног брата бити пронађени, да их достојно сахрани.

У нападу муслиманских снага, осим звјерских убистава, сва српска имовина је опљачкана и, осим дијела Скелана, тај дан је попаљено још петнаестак српских села и заселака, која још нису обновљена, а већина преживјелих становника још нема гдје да се врати.

Ни након 18 година за масовни злочин над скеланским Србима, као ни за остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, још нико није одговарао.

Цвијеће код спомен обиљежја за 305 српских жртава из некадашње општине Скелани данас су положили изасланик предсједника РС Миладин Драгичевић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић, делегација Народне скупштине РС, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, Удружења логораша регије Бирач, Борачке организације регије Бирач, општинска и борачка делегација из Сребренице и неколико страначких и делегација борачких организација из сусједних општина.

(СРНА)