БАЊА ЛУКА – Високи представник у Босни и Херцеговини (БиХ) Валентин Инцко саопштио је да 15. година послије закључења Дејтонског мировног уговора грађани БиХ желе да са оптимизмом да гледају у будућност.

„Сада када су општи избори иза нас, политика у БиХ има прилику да се коначно одмакне од бучних дискусија које су вођене током кампање и да се фокусира на стварне изазове са којима се суочавају грађани”, каже се у саопштењу, датом поводом годишњице парафирања споразума у америчком граду Дејтону.

Једино се у РС овај дан обиљежава празнично, на основу закона, док у Федерацији Бих нема никакво званично обиљежавање. Високи представник је оцијенио да су се сусједи БиХ дистанцирали од шовинизма који је раније био присутан, а који не доноси резултате, и активно раде да развију климу сарадње из које ће свака земља у региону имати користи. „У међувремену, Европска унија проактивно ради да свим земљама Западног Балкана помогне да се припреме за пуноправно чланство и као дио тих напора ЕУ пружа БиХ практичну подршку и економску помоћ у вриједности од око 100 милиона евра годишње”, констатовао је амбасадор Инцко.

Инцко, аустријски дипломата је рекао да је недавним укидањем виза ЕУ изразила и добродошлицу грађанима БиХ, а тиме и држави у којој живе. Послије значајних достигнућа у првих 11. година након Дејтона, оцијенио је Инцко, сада излазимо из прилично непродуктивног четворогодишњег периода у којем је, по Високом представнику, дошло до пада животног стандарда и повећања корупције.

Наводећи да су грађани БиХ небројено пута јасно рекли да желе у чланство у ЕУ, Инцко је поручио да они желе земљу која функционише, а ту функционалност треба јачати, земљу са владавином права, земљу која својим грађанима омогућава да живе са достојанством. „Сада њихови представници, они који су изабрани у октобру, морају радити да их тамо и доведу”, поручио је Инцко додајући да ће примјена европског програма економских, социјалних и уставних реформи директно ријешити главне изазове са којима се суочавају грађани БиХ. „То значи крај економске и институционалне кризе и усклађивање Устава са европским стандардима”, закључио је Инцко.