ЗАГРЕБ - Предсједник Србије Борис Тадић за неколико дана ће, други пут у овом мјесецу, посјетити Хрватску.

Међутим, тешко је да ће његова скора званична посјета Загребу изазвати такву медијску пажњу са каквом је праћена његова посјета Вуковару и са, домаћином, хрватским предсједником Ивом Јосиповићем мјестима хрватских и српских страдања и злочина, Овчари и Паулин Двору.

Готово да и нема релевантнијег медија на европским просторима да тих дана није пренио поруке двојице предсједника, које су једнодушно оцијењене као велики симболични корак у нормализацији односа двије државе и помирењу два народа.

Међутим, да је процес нормализације односа између Србије и Хрватске тежак и осјетљив, и да, баш као у Вуковару, може бити покренут симболичним гестама, али никако и окончан, показала је бура коју се у Хрватској подигла поводом изјава предсједника СДСС-а Војислава Станимировића - да рат у Вуковару нису почели Срби. У хрватској јавности то је, упркос аргументима, дочекано као богохуљење.

Међутим, убра се брзо и повукла, великим дијелом и зато што Тадић ових дана долази у посјету Хрватској, па званичном Загребу и није у интересу да сада затеже односе, за које постоји обострани интерес да се крећу, макар и "пужевим кораком", узлазном линијом.

Можда баш и зато на дневном реду Тадићевих загребачких разговора неће бити и повлачење међусобних тужби за геноцид, за које би, сада је то више него јасно, и Загреб и Београд били сретнији да их нису ни подносили. То је јуче потврдио и хрватски предсједник Иво Јосиповић, наглашавајући да тај проблем требају рјешавати двије владе, а да ће тужбе бити непотребне када се уклоне разлози њиховог подношења.

Управо у том контексту треба тражити и разлоге доласка Тадића у Загреб, гдје неће бити симболичних геста, већ ће се водити, медијски мање атрактивни, разговори о, како то протокол истиче, бројним отвореним питањима између двије државе, попут граница, у рату несталих, повратка културног блага, питања сукцесије, повратка избјеглица.

У Вуковару су двојица предсједника ударили камен-темељац управо за рјешавање набројаних питања, поготово избјегличког, које би се коначно требало из политичке преселити у хуманитарну сферу.

Ефикасно рјешавање тих питања заиста ће тужбе за геноцид учинити излишнима, а формулација из оне хрватске- да су Срби извршили "самогеноцид" добровољним масовним одласком за вријеме `Олује` - биће у некој будућности помињана само у контексту "похвале глупости".

Предсједник Хрватске Иво Јосиповић најавио је да ће Тадићева предстојећа посјета Загребу бити прилика да се поведе директан разговор о највећем броју отворених питања која оптерећују односе двије државе.

"Заједнички ћемо потражити нове путеве сарадње, посебно на подручју економије, а разговараћемо и о другим питањима у вези са нашим билатералним односима. Наше двије земље имају више отворених питања: границе, проблем несталих, повраћај отетог културног блага, сукцесију, повратак избеглица, различита имовинска питања... Нека од тих питања нису лака. Али, ова генерација политичара не смије их оставити наредној. Наша је дужност да их ријешимо", рекао је Јосиповић, који сматра да међусобне тужбе пред Међународним судом правде оптерећују односе двије земље на непродуктиван начин.

(СРНА)