САРАЈЕВО - Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић рекао је да се проблем изградње функционалне БиХ не може ријешити искључиво промјеном уставних и законских процедура за доношење одлука у БиХ којима би се увела већа унитаризација или децентрализација.

Обраћајући се синоћ у Њујорку Савјету безбједности УН у оквиру дебате о БиХ, Радмановић је истакао да је то поједностављено и опасно рјешење сложеног и осјетљивог политичког проблема.

"Такав приступ довео би у питање легитимитет власти у сложеној и вишенационалној држави, као што је БиХ и узбуркао регион који иначе није потпуно стабилан", рекао је Радмановић.

Према његовим ријечима, основна претпоставка за изградњу функционалне државе јесте међунационално помирење и повјерење, а суштина свих реформи у БиХ јесу договор, разумијевање, равноправност и толеранција које је потребно подстицати.

"Без кажњавања свих извршилаца ратних злочина, из свих народа, у БиХ се не може остварити међунационално помирење и изградити функционална држава. Хашки трибунал оцијенио је да БиХ добро сарађује, тако да су све друге оцјене о овом питању сувишне", навео је Радмановић.

Он је истакао да све промјене у БиХ морају бити засноване на владавини права. "Због тога је неопходна потпуна примјена Дејтонског мировног споразума. Дејтонски споразум је прије свега споразум, а не оквир из кога се не може узимати само оно што му одговара, а избјегавати извршење других обавеза", рекао је Радмановић.

Напомињући да о оствареном напретку у БиХ Предсједништво БиХ до сада није имало јединствен став, Радмановић је истакао да овом приликом износи став усаглашен са друга два члана Предсједништва БиХ о ситуацији у БиХ и могућим правцима развоја у будућности.

Радмановић је рекао да је данас популарно о БиХ говорити претежно у црним тоновима, али да БиХ, за разлику од других сличних подручја у свијету у којима је ангажована међународна заједница, у цјелини представља позитиван примјер дјеловања међународне заједнице у изградњи мира.

Он је оцијенио да се све земље западног Балкана налазе на одређеном нивоу напретка према ЕУ, те да БиХ јесте у малом заостајању за сусједима, али не толико колико неки желе представити - саопштено је из Предсједништва БиХ.

Радмановић је додао да у БиХ постоје различита гледања на положај и даљи статус Канцеларије високог представника у БиХ /ОХР/.

"Ако су након рата постојали разлози за постојање ОХР-а у БиХ, петнаест година након тога они су битно умањени", рекао је Радмановић, напомињући да је у посљедњем извјештају за БиХ Европске комисије наведено да БиХ не може предузимати даље кораке у процесу европских интеграција док Канцеларија високог представника не буде трансформисана у Специјално представништво ЕУ.

Говорећи о одлукама ОХР-а којима су измијењене одредбе Анекса - четири Дејтонског споразума, Радмановић је рекао да је јасно да се правни акти могу мијењати само на начин како су и донесени, ако у тим актима није предвиђено другачије, те ће због тога расправе о овим питањима бити настављене.

"Што се тиче повратка избјеглица, међу домаћим политичарима у БиХ и дијеловима међународне заједнице, постоји неразумијевање овог проблема. У стварности не постоји примјер у свијету да је у једној земљи урађено више на повратку имовине избјеглица него што је у БиХ. Преостаје да се подржи одржив повратак, за који БиХ треба помоћ међународне заједнице", навео је Радмановић.

Према његовој оцјени, проблем са којим се, такође, треба суочити међународна заједница је то што се на удаљености од пет стотина километара западног Балкана (Хрватска, Србија, БиХ), примјењују различити правни стандарди права на повратак, чиме се чини додатна неправда избјеглом становништву.

(СРНА)