АНКАРА – Предлог турске владе о уставним амадманима, према најновијим подацима, подржало је 58 одсто гласача који су данас изашли на референдум. Турска телевизијска станица НТВ јавила је да је до сада пребројано 99 одсто гласова.

Влада је предложила 26 амандмана, од којих неки задиру у суштину државног уређења, поготово када је ријеч о правосуђу.

Предвиђено је да се повећа број судија Уставног суда, као и чланова Високог савјета судија и тужилаца, тијела које контролише рад правосудних органа.

Промјене Устава предложила је владајућа Партија правде и развоја премијера Реџепа Тајипа Ердогана, који тврди да су промјене у складу са европским стандардима и да ће убрзати приближавање Анкаре Европској унији.

Опозиција је била против референдума, наводећи да ће измјене омогућити влади да контролише рад правосуђа и армије.

Аналитичари су истакли да је референдум својеврстан тест за премијера Ердогана, годину дана пред редовне парламетнарне изборе.

Да војних удара не буде више

Циљ измјена Устава усвојеног после војног удара 1980. је јачање исламско-конзервативне владе у односу на секуларну опозицију.

На неколико изборних мјеста у провинцијама са већинским курдским становништвом током гласања дошло је до уличних немира.

Курдски политичари позвали су присталице да бојкотују референдум, уз образложење да предложене уставне промјене не подразумијевају унапријеђење права мањина.

Полиција је од јуче широм земље ухапсила 138 људи, осумњичених да су приморавали људе да бојкотују гласање или им наметали како да гласају, рекао је министар унутрашњих послова Бешир Аталај.

Излазак на референдум у Турској је обавезан под пријетњом плаћања казне.

Предсједник Абдулах Гул позвао је у пријестоници Анкари Турке на јединство.

„Турска треба да усредсриједи сву своју енергију на основна животна питања својих грађана и на будућност земље. Јавност има последњу ријеч у демократијама. Желио бих све да подсјетим да поздраве резултат референдума са поштовањем и зрелошћу”, рекао је Гул после гласања.

Референдум се претворио у битку између исламски оријентисане владе и традиционалистичке елите, која страхује да ће уставне промјене угрозити турске секуларистичке државне принципе, успостављене владавином првог предсједника Кемала-паше Ататурка.

Влада премијера Реџепа Тајипа Ердоган наводи, пак, да ће војска, која је главни бранилац наслијеђа Ататурка и секуларног устројства земље, после измјене устава бити више одговорна цивилним судовима, као и да ће бити ојачана демократија у земљи.

Опозиционе странке страхују да ће влада моћи да контролише судове пошто једна од спорних одредби амандмана даје парламенту глас у именовању судија и омогућава да војним лицима буде суђено пред цивилним судовима.

Ердоганова влада каже да су уставни амандмани у складу за захтјевима ЕУ за чланство, јер ће омогућити да војска полаже више рачуна цивилним судовима, као и да запослени у јавном сектору могу да штрајкују.

С друге стране, опозиција тврди да давање гласа парламенту у постављању судија заправо представља маску за покушај владе да контролише судове.

Ердоганова влада је поручила да ће се измјенама устава утицај војске свести на онај који је имала прије војног удара 12. септембра 1980. године.

Данашњи референдум подсјетио је Турке управо на тај дан, од кога је прошло 30 година. После војног пуча услиједиле су године политичког и уличног хаоса, хапшења широм земље, малтретирања људи и убистава по кратком поступку и без судске одлуке.

Само неколико година после пуча, курдски побуњеници су започели устанак, који траје до данас, док је владавина војске у политици почела да блиједи тек у последњих неколико година.