Херцеговачки градић Гацко и несуђени енергетски центар споменут је у чешкој штампи, у тексту под насловом Приватизација на балкански начин.

Чешки недељник ЕУРО писао је о застоју планова полудржавног енергетског гиганта ЧЕЗ, највише око њихових планова приватизације дијелова енергетског сектора Србије.

Гацко је споменуто као подршка тексту, а повезница је био бивши главни човјек ЧЕЗ у Србији Александар Обрадовић, његове везе са Милорадом Додиком, а за њих двојицу се наводи да су постали комшије, јер су купили двије виле на београдском Дедињу, и то једну до друге.

Најјача опозициона партија у Српској спремно је дочекала још један помен Додикових вила, и одмах пала на пољу планирања медијског иступања. Информација о довођењу у везу премијера Српске са корупцијом у послу са ЧЕЗ су представили на заједничкој конференцији три страначка првака, од којих је сваки имао по једну тему достојну «прилога у дневнику». Посљедица је била предвидљива, медији су се дохватили сварљивијих и јавности разумљивијих детаља, а причу о ЧЕЗ оставили за другу прилику.

Како било, Вадим Фојтик, новинар недељника ЕУРО наводи да је Обрадовићу није продужен уговор на мјесту првог човјека чешке сестринске фирме у Србији, јер се оженио Бразилком, па је већину времена проводио у Јужној Америци и београдским кафанама.

Шта ЕВРО о Обрадовићевој улози у Гацку

Обрадовић је, међутим, интересантан и због другог разлога. Према информацијама недељног листа ЕУРО он је био међу оним који су били одговорни за позитиван ток «пројекта Гацко» у вредности неколико милијарди. За то је требао искористити своје добре везе са утицајним политичарима који су имали у пројекту задњу реч. Међутим, није био баш посебно успешан.

ЧЕЗ је у босанскосрпском Гацку планирао рекордну инвестицију у износу од 1,4 милијарде ЕУР (приближно 38 милијарди круна) – пре свега у изградњу нове термоелектране и проширење рудника мрког угља. Све преко фирме РиТЕ Гацко која је требала бити заједничко предузеће ЧЕЗ и босанскосрпске државне енергетске фирме ЕПРС.

ЧЕЗ је, међутим, прошле године у јануару саопштио да ће свој удео у планираној енергетској фирми продати свом партнеру. У овом контексту је оптужио и Владу Републике Српске у Босни и Херцеговини да крши постојећи уговор. О даљој судбини пројекта сада одлучују арбитри међународне привредне коморе у Бечу. ЧЕЗ у арбитражи заступа глобална адвокатска кућа Wеил, Готсхал & Мангес.

Међутим, вратимо се Обрадовићу. Тај је имао јако добре контакте са председником Владе Републике Српске Милорада Додика. То значи човека, који је на основу своје политичке функције имао утицај на позитиван исход пројекта Гацко. Није то пикантан стицај околности да је некадашњи шеф ЧЕЗ Србија Обрадовић купио вилу у престижном делу Београда, Дедињу, одмах поред Додика?

Премијер РС није успео да објасни где је за куповину виле прибавио новац. Прво је портпарол банке саопштио да је Додик некретнину платио преко агенције за некретнине – у готовини приближно 800 хиљада ЕУР. Касније је, међутим, банка саопштила да је босанскосрпски политичар финансирао куповину путем хипотеке. Према сазнањима српских новинара, међутим, већ једна рата неколико пута прекорачује Додикова официјелна примања.

(ЕУРО, 17.5.2010)

Ко је задужио ЕПС, али добар за ЧЕЗ

У главном дијелу текста говори се о стратешкој улози Србије, у коју би чешки гигант радо ушао, а за сада се због обуставе приватизације ЕПС (изговорено кризом) бави искључиво трговином струјом. ЧЕЗ рачуна с тиме да крајем септембра, почетком октобра, постави на чело свог српског представништва Владимира Ђорђевића. Ђорђевић је у тој фирми био комерцијални директор, и особа од посебног повјерења, јер има одличне везе у области енергетике у Србији, али се сумња да има и много путера на глави.

Наиме, Ђорђевић је радио од 2004. године као директор ЕПС. Из фирме је прошле године мање више побегао. Према листу Блиц је његов одлазак из руководства ЕПС везан за драматично повећање трошкова пословања рудника Колубара, који спада у имовину ЕПС. У руднику, а тиме и целој државној фирми, у 2008. години наводно настала штета у износу од десет до педесет милијарди динара (од 100 до 540 милиона ЕУР) због наводно недозвољеног изнајмљивања рударске механизације, опреме и услуга од стране приватних фирми.

У вези с трошењем новца појављују се и друге пикантерије. «Например да је Колубара платила и изнајмљивање службених паса за чување рударске механизације. Оне исте механизације која је радила двадесет четири сата на дан. Пуно пара је отишло и на плате неких радника Колубаре који су превозили неке своје колеге на посао и с посла,». Рудник је изнајмљивао механизацију без тендера. У 2005 години је платио за изнајмљену опрему 300 милиона динара а прошле године је то било већ 4,2 милијарде.

«Поред осталог се новац из ове организацијске јединице ЕПС разливао у свим правцима, тако да су се укупни трошкови за последњих пет година повећали на невероватне 24 милијарде динара у 2008. години,» описао је развој трошкова Блиц.