Око пет милиона грађана Молдавије, Македоније, Србије, Украјине и Турске имају могућност да дођу до пасоша ЕУ путем брзе процедуре стицања држављанства које три земље Уније дају својим етнички повезаним групама или мањинама ван граница.

У анализи се указује да би, као последица посебних услова за добијање пасоша које дају Бугарска, Румунија и Мађарска, око пет милиона „аутсајдера” могло би да буде чланови Уније, и да су то људи углавном из најсиромашнији европских земаља које ће јос годинама чекати на чланство у ЕУ.

Не постоји свеобухватна процјена о томе колико људи живи ван граница Уније с правом на добијање пасоша неке од земаља ЕУ, али према расположивим цифрама наговјештава се да политика дијељења пасоша може да постане оптерећење за ЕУ чије тржиште рада се већ смањује и гдје расте нерасположење према имигранитима.

Чланице ЕУ Румунија и Бугарска већ дају пасоше етнички повезаним групама или мањинама ван својих граница, а Мађарска планира исто да уради од јануара.

Те мјере се односе на укупно око 4,7 милиона људи у Молдавији, Македонији, Србији, Украјини и Турској. Цифра је добијена сабирањем броја Молдаваца који говоре румунски, словенског живља у Македонији, Мађара који живе у Србији и Украјини и Турака који су побјегли из Бугарске током комунистичке ере. Сви они имају права на држављанство ЕУ по специјалним програмима.

У Молдавији, гдје двије трећине становништва говори румунски, око 120.000 људи сада има румунске пасоше. Влада у Букурешту наводи да је још 800.000 од четири милиона становника те земље поднијело захтјев за румунски пасош од када је пре осам мјесеци ступио на снагу закон по коме се даје држављанство Молдавцима који говоре румунски.

Румунија образлаже ову мјеру тиме да само враћа држављанство људима који су били дио земље до 1940. када је данашњу Молдавију припојила Русија.

Око 1,4 милиона словенског живља у Македонији, земљи са бруто домаћим производом по глави становника од 4.500 долара, такође има права да тражи пасош од сусједне Бугарске која сматра да су Македонци Бугари који говоре с дијалектом.

Затим има бугарских Турака. Око 300.000 њих је побјегло или је протјерано 1980-их за време комунистичке кампање присилне асимилације, наводи АП. Иако већина њих живи у Турској сви су или већ почели процедуру добијања бугарског пасоша и тиме отворили себи пут у ЕУ, или имају права да то учине, док се Анкара и даље бори са Бриселом око свог ЕУ чланства.

Будимпешта планира да понуди двојно држављанство, и пасоше, милионима етничких Мађара који живе ван њених граница - међу њима 300.000 у Србији и око 160.000 у Украјини - земљама гдје је бруто домаћи производ по глави становника 6.000 односно 2.500 долара.