Društvo

Приједор: Штрајк бивших радника Житопромета

ПРИЈЕДОР - Бивши радници приједорског "Житопромета" мирно су данас протестовали испред капије предузећа тражећи повезивање радног стажа, измиривање свих обавеза према радницима, покретање стечајног поступка, те ревизију приватизације и продаје имовине овог предузећа.


"Ово је засад мирно окупљање, а ако не добијемо хитан одговор надлежних изаћи ћемо на улице и свакодневно протестовати", упозорили су бивши радници у писму упућеном Влади Републике Српске, општини Приједор, Окружном привредном суду Бањалука, Пореској управи РС, инспекцији рада, руководству предузећа и синдикату.

Представник бивших радника Славица Радуловић подсјетила је да се послодавац приликом приватизације предузећа прије шест година обавезао да измири обавезе према радницима, али да то данас није учињено.

"Најважније нам је повезати стаж, а више од 600.000 марака дугује `Житопромет` Фонду ПИО РС", навела је Радуловић.

Њен супруг Борислав Радуловић у "Житопромету" је запослен од 1972. године, а без посла је остао 2004. Требало би да је у пензији већ двије и по године, борац је прве категорије и отац двоје дјеце, а фирма му дугује доприносе за ПИО.

"Обраћао сам се свим институцијама и гдје год сам дошао слијегали су раменима и говорили - `Болестан си, ал` ти лијека нема`," прича Радуловић.

Директор "Житопромета" Милорад Радић рекао је да нема ништа против захтјева бивших радника, али да није у могућности да их ријеши, јер већ годинама фирма послује са губицима и рачун јој је блокиран.

"Врло је тешко рећи шта је рјешење. У условима нелојалне конкуренције и дозвољеног увоза свега и свачега ми не радимо ни са 15 одсто капацитета. Јавна тајна је да већ неколико година радници умјесто плата добијају вреће брашна и то у вриједности 60 одсто од минималне плате у РС", истакао је Радић.

Према његовим ријечима,"Житопромет" повјериоцима дугује око четири милиона марака, од чега више од пола милиона радницима, а потраживања су занемарива.

"Житопромет" данас запошљава 40 радника, а прије рата у погонима у Приједору, Љубији, Новом Граду, Козарској Дубици и Санском Мосту имао је 370 радника. Располагао је силоским капацитетом од 10 000 тона, млинским од 120 тона на дан и пекарским од 30 000 пекарских јединица на дан.

Садашњи директор власник је 25 одсто капитала предузећа које је за 300.000 КМ купио на берзи након више пропалих лицитација на којима се током три године није појавио ниједан заинтересовани купац.

Komentari
Twitter
Anketa

Koji vam je spomenik Tvrtku Prvom Kotromaniću ljepši, u Banjaluci ili u Sarajevu?

Rezultati ankete
Blog