РИМ - Влада италијанског премијера Силвија Берлусконија налази се пред највећим изазовом од свог настанка, јер је њен опстанак доведен у питање разлазом премијера са дојучерашњим највећим политичким савезником Ђанфранком Финијем.

Први тест, који се оцјењује као пресудан за опстанак владе, биће можда већ током ове недеље, када ће парламентарци одлучивати да о судбини једног од Берлусконијевих министара који је оптужен за корупцију.

Иако Берлускони наступа уобичајено, уз оптимистичку тврдњу да је влада стабилна, политичко разилажење њега и Финија постало је толико велико да аналитичари већ предвиђају пријевремене изборе за касну јесен или рано прољеће следеће године.

Најновији скандал везан је за државног секретара у Министарству правде Ђакома Калиенда, који се терети за организовање тајне групе која је покушала да манипулацијом и политичким притиском утиче на постављење судија.

Доњи дом Парламента Италије требало би ускоро да одлучи када ће се гласати о повјерењу Калиенди, који тврди да није крив.

Међутим, предсједник Доњег дома Ђанфранко Фини, сматра да би сваки политичар који се налази под истрагом требало да поднесе оставку.

Премијер Берлускони му одговара да би цјелокупна коалиција десног центра требало да подржи Калиенда.

„Кад год буде гласање, то ће бити значајан тест”, каже шеф посланичке групе десног центра у Доњем дому Фабрицио Ћикито.

Нова парламентарна фракција, коју је направила Финијева партија, има 34 мјеста у Доњем дому парламента и тако је оставила Берлусконијеву коалицију без већине у том тијелу.

У Сенату Финијеве присталице имају 10 мјеста, па Берлусконијева партија, заједно са Лигом за сјевер Умберта Босија, има само два мјеста више од натполовичне већине.

„Ако захтјев за смјену Калиенда прође, то ће имати снажно и тренутно дејство на погоршање ситуације”, оцијенио је Ћикито.

Финијеви посланици су на то одговорили да ће убудуће за владине приједлоге гласати „од случаја до случаја”.

Као могућност за превазилажење кризе наводила се и могућност оснивања прелазне владе, коју би чинили пословни људи, технократе и угледни интелектуалци, али су и Берлускони и лидер Лиге за сјевер Боси одбацили такав приједлог.

Сада одлука о даљој судбини Парламента и владе лежи на предсједнику Ђорђу Наполитану, који „није у љубави” са Берлусконијем.

Берлускони је за остарјелог Наполитана (85), који је лијево оријентисан, једном приликом рекао да „комунисти контролишу предсједништво”.

Улазећи у битку и са својим идеолошким саборцима на десници (Фини) и са љевицом оличеном у предсједнику (Наполитано), Берлускони се све више приближава губитку већине у парламенту и новим изборима.