БЕОГРАД - Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић очекује да ће суд у Лондону 27. јула одлучити да Србији изручи бившег члана ратног Председништва БиХ Ејупа Ганића.

"Очекујем позитивну одлуку за нас, односно да ће бити донета одлука о његовој екстрадицији", рекао је Вукчевић агенцији Бета.

Вукчевић истиче да су представници српског правосуђа презентовали масу доказа који потврђују да је Ганић "основано сумњив" за ратни злочин.

"Посебно напомињем да је Ганић основано сумњив јер је у питању истрага, пошто још није подигнута оптужница. Једини начин да се утврди да ли постоје докази за подизање оптужнице јесте то да он буде саслушан, а пошто то до сада није могао бити, ми смо били принуђени да употребимо процесна средства, да одредимо притвор, да распишемо потерницу на основу које је он у Великој Британији и ухапшен", прецизирао је српски тужилац.

Он је истакао да је од 5. јула до јуче пред судом у Лондону одржано неколико рочишта, гдје се дефинитивно утврђивало да ли постоје разлози за екстрадицију Ганића, осумњиченог у Србији за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву маја 1992. године.

Вукчевић каже да је Ганићу и даље ограничена слобода, односно да не смије напустити Лондон, иако је његова одбрана тражила да буде пуштен, да оде у БиХ и врати се 27. јула када је заказано јавно објављивање одлуке о његовој екстрадицији Србији.

Српски тужилац за ратне злочине          оцијенио је да је Ганићева одбрана током поступка ишла на дисквалификацију и пребацивање цијелог случаја на политички терен, и то "на један приземан начин".

"Прво су ишли на то да дисквалификују Србију као државу у којој нема владавине права, а затим да и тужилаштво и суд у таквој држави не могу бити независни, односно да он (Ганић) не може имати фер и правично суђење", рекао је Вукчевић.

Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому Хитроу у Лондону, на основу потернице коју је Србија расписала за њим и још 18 особа из БиХ због напада на колону ЈНА у Сарајеву 3. маја 1992. године.

Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - Војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

Према подацима Центра јавне безбједности Источно Сарајево, у нападима 2. и 3. маја убијена су 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док их је 215 заробљено.