ВАШИНГТОН – Европске земље, оптерећене дуговима, треба да се усредсреде на кресање дефицита, у оквиру напора без преседана које улажу креатори политике Европске уније како би сузбили кризу са сувереним дугом, указао је први заменик директора Међународног монетарног фонда Џон Липски.

Пакет за спасавање зоне евра, вриједан билион (хиљаду милијарди) долара, представља "значајан корак", рекао је Липски у интервјуу Телевизији Блумберг. Он је поздравио напоре креатора политике зоне евра, укључујући планове Европске централне банке за куповину дуга.

"То је веома велики корак ЕЦБ у пружању подшке, заједно с мјерама које су предузеле чланице зоне евра. Нико не каже да је то лако, али би било једноставно нереално рећи да се ништа значајно није догодило", рекао је Липски.

Он је указао да је борд доректора ММФ у понедељак размотрио механизам помоћи ЕУ и додао да власти САД "дају веома велику подршку том пакету и да га охрабрују". Липски је, такође, рекао да ММФ није у преговорима о помоћи ни са једном појединачном чланицом еврозоне.

Липски је предочио да у основи рјешавања тих проблема леже напори за стабилизацију и прилагођавање сваке земље појединачно. Практично све развијене економије ће, према њему, морати да смање своје дефиците у неколико следећих година.

Шпанија и Португалија су се обавезале да ће смањити трошкове у оквиру споразума о пакету зајмова ЕУ од близу билион долара.

Дефицити би требало да ове године достигну 8,5 одсто бруто домаћег производа у Португалији и 9,8 процената у Шпанији, што је више од лимита у зони евра од три одсто БДП.

Обе земље су обећале "значајна" додатна кресања буџета у 2010. и 2011, која треба да буду објелодањена овог мјесеца.

Липски је рекао да ММФ није дао "опште обећање" да ће дати допринос европском плану за спасавање зоне евра, мада посједује "обилна финансијска средства" да у томе учествује.

ММФ је одобрио 30 милијарди евра зајма за Грчку , у оквиру 110 милијарди евра вриједног пакета зајмова влада 16 чланица ЕУ које користе евро.

Грчка мора да истраје у спровођењу свог програма фискалног опоравка како би осигурала да њено дужничко оптерећење буде одрживо, саопштио је у понедељак ММФ.

Та институција је прогнозирала да ће грчки дуг достићи максимум од 149 одсто БДП у 2013. и да ће затим почети да се смањује, "уколико власти те земље наставе да спроводе строге и одрживе фискалне и структуралне реформе".